Богословље

цар Кир 538. године 1 ) дозволио Јудејима да ce из вавилонског ропства врате y Јудеју и поново обнове храм јерусалимски, Самарјани су тада понудили своју помоћ јудејском кнезу Зоровавељу, првосвештенику Исусу и главарима домова Али их ови одбише као нечисте и умрљане незнабожачком вером Асираца колониста. Зато Самарјани одбацише све до тада појављене књиге Старог Завета, задржавши сa м о Петокњижје Мојсијево. Како то Самарјанско Петокњижје не садржи и књигу Исуса Навина која je no негативној критнци као засебна целина постала тек око 330. године 2 ) —, значи да данашње Петокњижје није било Шестокњижје Hexatebucb, јер би ce књига И. Навина свакако морала налазити и y Самарјанском Петокњижју, које je најдоцније постало око 400. год. пре Христа. Када ce овоме дода факат да су сви Јевреји [како они што остадоше да живе y Палестини тако и они који су живели удиаспори, тј. y Египту, Асирији и Вавилонији, где су одлазили било као емигранти (још од времена цара Соломона), било као заробљеници (када je 722. г. северно јеврејско царство пало y ропство асирско, a 587 r. царство јужно y ропство вавилонско] сматрали и ник aд a y το нису сумњали Мојсија као писца Tope, тј. Петоккњижја, онда наведени докази постају веродостојни и аутентични. Свакако, да случајно Мојсије није био писац Tope, већ да ce Topa спорадично појавила компликацијом овог или оног извора y времену од IX—V века пре Христа, тада ce та и таква вера не би никако могла одржати код свију Јевреја ма где они живели, и то увек иста, наиме:да je Мојсије писац Петокњижја. Најјчање пак та би ce вера могла одржати код споменутих Самарјана који су, одвојивши ce од Јудејаца, одбацили све старозаветне књиге сем Мојсијеве Tope. У противном случају ако примимо да су закључци негативне критике тачни онда би постојала разна мишљења односа Петокњижја, y толико пре што су Јевреји, који су живели y диаспори, престали били да говоре својим матерњим језиком: они y Вавилонији и Асирији говорили су арамејским, a они y Египту r р ч к и м језиком. Па ипак сви су они, без обзира на место становања н језнк

0 Schöpfer Аеш. Geschichte des Alten Testaments (op. dt.] стр. 604 y краљевској архивм y Екбатани нађен je дотични декрет. 2 ) Steuernagel Carl, Einleitung in das A. Testament Tübingen 1912, стр. 274.

28

Богословље