Богословље

рицању и нешто о моралном херојству. На стр, 24, писац наводи доста стару литературу (реч je о самоубиству). На стр. 101. y петом реду одозго више би одговарала реч напуштање (εκλειψ-ις) .често речи апостасија, a y седмом реди такође одозго боље рећи; Новојудејство, Мухамеданство, разне пантеистичке и политеистичке религије (незнабоштво). На стр. 146. треба уметнути нешто о крвној освети. На стр. 161. писац спомиње т. зв. псалме клетве (Fluchpsalmen), које не објашњава довољно, a и не наводи ни један такав псалм (по преводу Библије од Ђуре Даничића такови су псалми: 35., 52., 55., 69., 109., и 139.) На стр. 179. уметнути и објаснити све црквом утврђене формуле молитве, нарочиту „Молитву Господњу“ (сравни: Dr. A. Koch, ibid. стр. 360. —367.). Ha стр. 180. —181. боље објаснити изразе: λατραία (богопоштовање), δουλεία (култ, служба), προσκυνηΡις (клањање), разуме ce, да за нас православне вреди гледиште наше цркве (сравни: Полемичко Богословље, Л. Епифановича П. Протића, Београд, 1908. стр. 39. —41.). На стр. 187. писац je могао нешто рећи о монаштву и монашким заветима (сравни: 1. св. стр. 189. —198., где ce говори о еванђелским саветима, као и 11. св. стр. 198. —199., где писац вели, да само папа даје диспензацију од обавеза према заветима. Ми православни не признајемо папи ово право (сравни: Православно Калуђерство, Др. Никодим Милаш, Мостар, 1902. стр. 1,—41.) На стр. 204., 208. и 214. надопунити, да су против заклетве још и; грчки философ Питагора и његова школа, пантеисте и и деисте, старојеврејска секта Јесеји, протестантска секта Квекери, руске секте: Раколници, Чернобиљци (по варошици Чернобиља y Пољској), Толстој и Толстојевци, наши Назарени и др. На стр. 214. писац je требао рећи нешто о безбожништву (атеизму). На стр. 248. писац je могао рећи ма са пар речи от. зв. суботарима или адвентистима (протестантска секта, која место недеље светкује суботу). На стр. 264. могло ce нешто више рећи о неоснованости приговора против поста. Том приликом могло ce нешто више рећи и о вегетеријанству и корисности истог, разуме ce, позивајући ce нарочито на врло миоге примере из „Житија Светих". На стр. 268., где ce говори о милосрђу, писац је могао изложити ма и најкраће о противном гледишту о овом питању између немачких философа Шопенхауера и Ничеа. На стр. 289. и 360. боље je цитирати т. зв. „дела милости телесне“ и „дела милости душевне“ по тексту катихизиса. На стр. 343.

Оцене и прикази

Богословље