Богословље

и 634. могло се више рећи о жалосној т. зв. трговини са белим робљем и о штетности јавних кућа (бурдела). Види; Bijelo roblje, „Život“, god. X. august, 1929., Zagreb, br. IV. str. 238. 242.). Ha стр. 546., кад je реч о војној дужности, писац je могао ради потпунијег излагања напоменути, да су против вршења војне дужности: протестантска секта Квекери; руске секте; Расколници, Чернобиљци и Безпоповшчина, Толстој и Толстојевци, a и наши Назарени. На стр. 590. писац je могао рећи о т. зв. слободној љубави, о којој ce y данашњем времену много говори и пише, нарочито међу социјалистима и комунистима. Опширније и прецизније рећи о еманципацији жене (стр. 592. —594.). На стр. 611. могло ce опширније рећи о анархизму (активни анархизам Бакунин f 1876. и др., пасивни анархизам Л. Н. Толстој f 1910. и његови следбеници). На стр. 619. писац je могао рећи ма н краће о макијавелизму (Макијавели -ј- 1527., италијански научник), који заступа лукаво и безобзирно државништво (политику), које не треба да има везе са моралом и моралним начелима. На стр. 626. могу ce уметнути теорије о сврсн кажњавања (сравни: Lehrbuch der Moraltheologie, Dr. F. X, Linsenmann, Freib. im Br., 1878. стр. 474. —482.). Ha erp. 640. писац je могао више рећи o штампи (журналистици) y опште, a нарочито о данашњој са гледишта начела хришћанског морала. На стр. 650. могло ce више рећи о т. зв. систему једног и два детета (Ein- oder Zweikindersystem), a на стр. 651. и о неонихилизму (насилно уништавање човечанства нерађањем, зато je неонихилизам против полног опћења). У вези са стр. 654., 662, 665. —666. (где ce говори о лиги народа) писац je могао рећи и о лиги хришћанских цркава и њеној акцији. На стр. 675, треба цитирати црквене заповести по тексту катихизнса, но како и y овом питању постоји разлика између нас православних и римокатолика, то упућујемо наше читаоце на нашу расправу о црквеним заповестима, која je отштампана y Веснику Срп. Цркве, новембар 1926. и јануар марта 1927. У вези са овом вероисповедном разликом остаје, да проговоримо и о другилг таким разликама, с којима смо ce сусрели y горњој системи 0. Schilling-a. Изложићемо ове разлике нарочито због наших читалаца, којима следеће наше примедбе треба да послуже као руководство, који буду читали или ce служили споменутом системом:

Богословље