Богословље

дима којима су пророци обично долазили до екстазе 1 ). Пророк Јелисије, на пр. заповеда да му доведу гудача, када хоће да прориче цару израиљевом Јораму (Jehoram, око 853 —842 ) 2 ) и Јосафату јудином, да их избави из несташице воде. „И кад гудач гуђаше, дофе рука Јахвеова нада њ“ (И. (IV.) Цар. 3,14.). И кћи судије Јефтаја, иза победе његове над Амонићанима, излази му у сусрет „с бубњима и свиралама“ (Суд И, 34.), као некада „пророчица Марија“ Мојсију. Ако je сигурно да су и то пророчице, имали би сигурних доказа да та установа постоји од најстаријих времена па све до потпуне пропасти јеврејског народа после Христа. За то и није била неразумљива реч Јахвеова преко пророка Јоиља, да ће излита дух свој на свако тело, „и прорицаће синови ваши и кћери ваше и на слуге hy и на слушкиње у оне дане излити дух свој“ (Јоиљ. 2, 28.); Пророк не би могао говорити о „прорицању кћери“ и излевању „духа“ на њих, да тога, већ, није било у Израиљу. Још више су жене биле пророчице у негативном смислу, тј. настојале су да прорекну судбину људску врачањем, гатањем, општењем са мртвима итд. Као и данас, особито су та звања професионално вршиле жене. 3 ) Зато се и наређује у Мојсијевом Законодавству : „вештици не да] да живи“ (Излаз. 22. 17.), а „човек или жена, у којима би био дух врачарски или татарски, да се погубе, камењем да се заспу, крв њихова на њих“ (Лев 20, 27.). У поновљеним законима (18, 10,—11.) детаљно се набрајају чаробњачке врсте и забрањују се; „нека се не нафе у тебе, који би водно сина својега или кћер своју кроз огањ, ни врачар, ни који гата по звездама, ни који гата по птицама, ни урочник, ни бајач, ни који се договара са злим духовима, ни опсенар, ни који пита мртве“. Класичан je, управо, пример који се наводи о последнем моментима јеврејског првог цара, Саула, када у душевно] депресији иде к врачари у Ендор. 4 ) Лер „упита Саул Господа, али му Господ не одговори ни у сну, ни преко Урима, ни преко про-

J ] Dr. Ernst Sellin, Geschichte des israelitisch=jüdischen Volkes. I. Teil Von den Anfängen bis zum babylonischen Exil, Leipzig 1924. exp. 149, 126.

Ц Хронологија код Goettsberger Dr. Johann, Einleitung in das Alte Testament Freiburg im Breisgau 1928 [Herders Theologische Grundrisse.], 149.

3 ) R. Kittel: Geschichte des Volkes Israel. 6. Aull. 1925. 11. exp. 60. [74, 75J»

4 ] Kittel, o. c. 99.; Sellin o. c. 158.

105

Брак и социјални положа] жене код Јевреја

Богословље