Богословље

локрај општих прописа о чистоти и нечистота који су вредели за све Израиљце (Лев. 11, нећистота на свештенику (полуција, полни сношај и др.), није смео приносити жртву. А жена je, управо, ради свога полног живота често долазила у прилику да постане нечистом. Jep осим полног сношаја долазили су ту у обзир и остали физиолошки продеси код жене (менструација, порођај и т. д. исп. Лев. 12. 1-8. 16. 'lB. 19. след. исп. и Језек. 36, 27.). Сигурно, само због тих разлога уобичајило се join од најстаријих времена да жена не врши богослужбене радње. Али још није значило да je жени било забрањено да суделује при богослужењу, хаџилуку и т. д. него се то од ње управо захтевало. Постојао je чак, случај када je жена заједно са свештеником вршила свештеничку радњу. Код приноса ревнивања, сумње за прељубу, држала je жена принос [„minha“] на својим рукама, а свештеник je подметао своје руке испод њезиних (Број 5, 11-31.). Свештеничке жене и кћери имале су, ипак, више привилегии. Оне су смеле јести од освећених делова жртвене животиње („плеће уздизања и груди обртања") који су били одређени само за свештенике. Само када би се кћер удала за несвештеника, није смела јести од тих делова (Лев. 22. 12.) дли када би остала удовица или ако би се раставила од мужа и повратила се натраг своме оду, смела би, опет, да једе од тих делова (Лев. 12, 13. исп Број 18, И.). Та мисао о женској нечистоти и њиховој неприкладности за Богослужбене радње јавља се и у књизи Дневника (11, 8, 11), где се дели да je Сол >мон саградио посебни двор фараоновој кћери, a својој жени, jep да није хтео да буде једна жена у Давидовом двору, где je био смештен ковчег завета, највећа светиња Израиљева. Да ли je Соломон, баш, због тога разлога сазидао фараоновој кћери засебна оделења, велико je питање. Знамо да су у Давидовом двору, за време Давида, биле жене, које су у њем становале без икакве саблазии за друге, и да нису биле нйкако искључене, како хоће Rothstein '). Пре he, зато, бити вероватно, да je Соломон сазидао својој жени засебни двор због њеног високог порекла, да се пред њом не постиди, а можда je, ипак, по мало била и жеља да се ино-

9 Код Kautzsch: Die Heilige Schift des А. Т. 3: Auflage Tübingen 1910 I. 555.

Брак и социјални положа] жене код Јевреја