Богословље

опет сведочи, да није био Арнаутин, пошто ce Арнаути најрадије примају баш те врсте службе. Ако би био Цинцар, oner би, држим, умео да ce боље снађе y Влашкој међу сународницима, не би му могла Влашка толико огадити, те не би толико жудио за повратком у Софију 1 ). Видели смо, да његова Капица одаје у њему Словенина. У прилог његова словенскога порекла говори и његова вештина у закату, а можда и његова. одвратност према служби војној, затим његова селидба из Албанке у Софију, пошто се у то доба из Албаније највише селио словенски живаљ 2 ), и његов повратак у Софију из Влашке. О томе сведочи и та] факат, што га je словенско становништво· у Софији прихватило као свога свеца, и док у грчкој књижевности о њему се ништа не зна, у словенској псстоје читава три дела, посвећена овоме свецу. По свему изгледа да je св. Никола, био словенскога, односно српскога порекла. С тога се може мислити, да су и сионски и синајски калуђери, о којима прича Житије, били Словени и да се баш тим. њиховим словенским пореклом објашњавају активност и топлива коју су они показали поводом овога догађаја. Грци никад нису много марили ни за Слсвене, нити за Арнауте и Цинцаре. Са малим изузецима они игноришу и највеће словенске свеце. Чак ни њихова имена не налазе се у грчком месецослову. Грци зацело не би примили тако топлог учешћа у прослави овог мученика, као што у осталом грчка црква ни доцније није марила за њега. Осим тога очувана служба, коју су зацело написали ови калуфери, састављена je на црквено словенскоме језику. С тога Сирку свакако има право, кад држи, да су они били Словени. 3 Али не можемо да се сложимо с њим, да су морали да буду пореклом баш „из овога дела Бугарске,“ 4 дакле из Софије, њене околине или уошпте из западне Бугарске. Истина и сам Сирку не наводи никаквих доказа у корист своје претпоставке. Али зато ми имамо доказа за њено обарање. Они се могу извући из саме службе св, Николи, коју су ови монаси папи-

!) Jb., 54-55, 63-64.

2 ) И то баш у североисточном правду: Ст. Станојевић, Народна енциклопедија IV, 1065, чланак А. Белића : Штокавски дијалекат.

3 ) Jb., CCXCIX.

4 ) !b.

215

Служба и канон св. Николи новоме софијскоме