Богословље

ка као научног рада заинтересују за обнову тога посла код нас. Сасвим природно, обнова je почела од наше Академије Наука, а са поновним издањем књижевне заоставштине самог оца наше народне књиге, Св. Саве. Издање je од професора народне историје на нашем Универзитету у Београду, Дра Вл. Ћоровића, a сачињавају га: 1) „ Предговор “ (стр. I — LX1I1); 2) Диландарска Поветь а“ Немањина, вероватно састављена од Св. Саве (стр. 1 4); 3) „Карејски Типик“ са његовим грчким преводом (стр. 5 —13): 4) „Хиландарски и Студенички Типи к“ са њиховим грчким оригиналом, евергетидским типиком (стр. 14—150); 5) „Живот Светога Симе он а Неа ање“ (стр. 151 —175); 6) „Служба Светом Симеону“ (стр. 176—186); 7) „Послан ица Спиридону“ (стр. 187 —189); затим, у одељку „Непоуздани и непотпуни текстов и“, 8) „Савина потврда о куповини хиландадрског виноград а“, са грчким оригиналом из сачуваних нам касних преписа (191—195); 9) „Извод из повељео оснивању српских епископ и ja“ (стр. 196); 10) „Врањинска повеља“ (стр. 197—198); 11) „У---------став за држање псалтира“ (стр. 199 —202); 12) Тюровићев „Речник“ за све те текстове, и то: „I. Српс кословенско-грчки део“ (стр. 205—214), и „11. Грч кословенски део“ (стр. 215—243); 13) „До дат ак“ (стр. 245—248); 14) „И справке“ (стр. 249—250); најзад 15) „Регистр и“ и то: „I, Регистар имена личнихи географски х“ (стр. 251—252), и „11, Стварни регистар“ (стр. 252—254). На крају je „Садржај“. На насловним листовима стоји, као што je већ горе забе· лежено, да je Ћ. у овом свом издању само „средио“ Савине списе. Но у почетку „Предговора“ читамо да би то имало бити „потпуно критичко издаље“ Савиних дела. Ако би ствар заиста тако стајала, онда би, као што излази из напред реченог о станьу наше науке на овом пољу, књига Ћ. означавала један наш научни догафај. Ja нисам слависта, па, у колико се тиче свега што ту спада у славистику, не допуштам себи да ценим, jecy ли ту и и како, задоволени захтеви једног „потпуно критичког издања“. На нашим je спавистама да то виде и да изреку свој суд. Једино нека ми je допуштено да зналачкој, проницивој и већи-

222

Богословље