Богословље

кажемо: права си животиња . . . “ итд. Затим, кад je реч о правди, благодати, вољи, љубави, заповестима, слави, образу итд. истинитог Бога у смислу учења хришћанске религије, ja незнам зашто г. Марјановић пише реч „божји“ са малим почетним словом кад треба са великим „Божји“. Исто се тако не да објаснити ни то, зашто г. Марјановић готово редовно вели Бог или божанство, кад je реч, по предњој напомени, о једном и истинитом Богу. Сви ови досад побројани недостатци и погрешке знатно умањују вредност Етике г. Марјановића, но још у много већој мери умањују јој вредност њене стварне погрешке, којих има такође врло много. Па не салю то, него у Етици г. Марјановића има и таквих погрешака, због којих би Св. Синод требао безуветно да забрани исту Етику. У вези са овом напоменом ja тврдо верујем, да би Хришћанска Етика са стварним погрешкама Етике г. Марјановића у римокатоличкој цркви била стављена под индекс забрањених књига (т.зв. Index librorum prohibitorum). Но да и ова моја напомена не испадне као нека неоправдана, па чак можда и одвратна клевета, што кажу, правое и здравог човека и ньегове „добре књижевне работе“, ja hy се потрудити, да укажем и на те и таке стварне погрешке у Етици г. Марјановића, из којих ће сваки објективан читалац гледишта начелй Православие Хришћанске Етике, увидети, да je моја горња напомена сасвим умесна, односно да би наш Св. Синод стварно требао, у интересу чистоте православно-моралног учета, да забрани употребу Етике г. Марјановића у нашим средњим школама. Ради боље прегледности ja ћу изнети те недостатке и погрешке по странама, разуме се не све, због ограниченог простора листа. Ево и тих стварнихнедостатака и погрешака: На стр. 1. и 2. (Наслов: Шта je морал?) г. Марјановић излаже без неке нарочите потребе развучено, неспретно, да не кажем и на овом месту конфузно, па и погрешно. Госп. Марјановић одмах у почетку овог наслова вели: „Ако погледамо на живот који се збива око нас опазићемо два главна чиниоца: природу и друштво. Природу сачитъава: сав неоргански и органски свет; а друштво сачињавају људи“. Ово je тврђење г. Марјановића сасвим погрешно, прво, што и човек својим телом, исто тако као и биље и животиње, спада у органски део природе; и друго, што и неке животиње живе у друштву, н. пр. пчеле, мрави и др. животиње (у вези

239

Оценё и прикази