Богословље
После изложеног животописа, а пре излагања његових многобројних научних радова, ja ћу учинити још пеке краће напомене, које стоје у тесно] вези са његовим научним радом. Блаженопочивши епископ био je по природи својој врло даровит, а уз то у послу од ране младости све до саме смрти ретко вредан, неуморан и истрајан Они, који су били сретни, да живе у његовој непосредној близини, и који су га благодарећи тој околности добро познавали, причају, да je блаженопочивши епископ радио на књизи са тако ретком вредноћом, преданошћу и истрајношћу, да je изазивао оправдано дивљење. Причају, да je знао радити 10—14 сати дневно, а радио je од 1872. све до смрти (1915.), дакле преко 40 година. Осим тога, шшто je стекао једно солидно опште и стручно знање у шкслама, у којима се учно, својим даљњим трудом постигао je, да je потпуно владао са оба класична језика (грчки и латин.), а знао je и; италијански, рус-и, немачки, француски и служио се и са енглеским. На латинском, италијанском, руском и немачкои језику je и писао. Са таком ето предспремом почео je блаженопочивши епископ Никодим Милаш свој научни рад, који je многобројан, но који ce y главном тиче Црквеног Права и Историје Српске Цркве, специјално историје наше цркве у Далмацији. На основу црквено-правних радова стекао je' блаженопочивши епископ, без претеривања, репутацију највећег канонисте у цело] православно] цркви. Може се с правом рећи, да je он дао до свога времена најбољу систему ове дисциплине, а по многим питањима из ове дисциплине дао je без сумње последњу реч. Тако исто признање припада, по оцени објективних стручњака, и његовим црквено-историским радовима. Колико je пак блаженопочивши епископ у науци велик, најбоље he посведочити следећи списак његових многобројних штампаних радова, који се својим садржајем могу поделити у три главне трупе, найме ; радови црквено-правне садржине; радови црквено-историски и радови разне богословске садржине.
I. ЦРКВЕНО-ПРАВНА ДЕЛА.
1.) Историјскожанонички послед на установљење српскорумунске (далматинско-буковинске) митрополије, Задар 1873. —2.) Правила св. апостолё и прва четири васељенска сабора. Српски превод правила са тумачењем (1, кш. : Правила св.
265
t Никодим Милаш