Богословље

полит Стефан Стратимировић о православно] цркви у Далмации, Задар 1902. 13.) Унијаћење у Далмацији 1832.· —1835., Задар 1904. 14.) Православна диаспора у Аустрији, Задар 1907. 15.) Источно-црквено питање. Поводом књиге саксонског принца Макса : Vorlesungen über die orientalische Kirchenirage, Задар 1907. 16.) Православна црква у Дубровнику у XVIII. и пометку XIX. вијека, Сарајево 1913. 17.) Св. Василије Острошки. Разјашњење једнога питања из светитељског живота, Дубровник 1913. 18.) Чланци, који су оштампани у „Политици“, Београд 1913., и то: Обнова Српске Патријаршије. Како да се регулише српско црквено питање. Обнова Пећске Патријзршије 19.) Стон у средњим вијековима. Црквено-историјска студија, Дубровник 1914.

III. РАДОВИ РАЗНЕ БОГОСЛОВСКE САДРЖИНЕ.

1.) Богословска конференција у Бону 1875., Београд 1875. —2.) Кгьига о јединству цркве св. свештеномученика Кипријана, епископа картагинског (из Извјештаја православно-бого■сяовског сјеменишта у Задру за школ. год. 1883.-84). —3.) Двије коризмене окружнице двају хрватских бискупа: Ј. Ј. Штросмајера и Ј. Посиловића) Задяр 1885. —4,) Једна отворена ријеч (Уредништву „Српског Листа“), Задар 1885. —5.) Ново средство римске пропаганде међу Србима, Задар 1886. 6.) Потреба класичног образованна за кандидате богословских наука, Београд 1887. —7.) Пропаганда, њезин постанак и данашња уредба, Београд 1889. (Преведено на руски, Петроград 1889. и бугарски, Софија 1901.). —8.) Посланица о Ускрсу 1891. —9.) Упуство за вођење парохијских матица, Задар 1892. 10.) Православии Молитвеник, Мостар 1902. 11.) Канонъ Молебный, Мостар 1902. 12.) Успомена из првих година српског политичког живота на Приморју. Засебан отиеак из „Новог Српског Листа“, Задар 1903. 13.) Ex Oriente lux. Поводом књиге проф. Делича „Babel und Bibel“. Задар 1903. Осим ове побројане библиографије блаженопочивши епископ Н. Милаш je писао и многе друге чланке и расправе, од којих су неке већ споменуте, а штампао их je или у годишньим извештајима Задарске Богословије, или у шематизмима даяматинско-истријске епархије. Штампао je и многе своје божићне, ускршње и друге пригодне архијерске посланице. Исто je тако био кроз други низ година душа „Гласнику православие

269

t Никодим Милаш