Богословље

далматинске цркве", који се штампао у Задру од 1892. до почетна прошлог рата 1914., својом највреднијом сарадњом, третирајући равна богословска питања и питања из црквено пастирске прайсе. Сарафивао je и у другим нашйм и руским богословским часописима, као и у „Српском Листу", политичκοΛί листу у Далмацији. Из света досада изложеног јасно се види, колико je блаженопочивши епископ Никодим Милаш у науци велик и славан. Он je, осим тога, стекао славу и признање и по свом практичном раду, прво као професор и ректор Богословије, a доцније као архијереј и национални радник. Због свега тога он je цењен не салю у својој епархији, него и у целој нашој цркви, па и у страншм православним црквама. У својој епархији важно je као придюр честитости, и у одбрани православ.ъа од иноверних насртаја био je неустрашив и чак до пожртвовања предан. Као архијереј волео je велељепије и служио je о свама већњм празницима. У црквеним одликованлша био je дареж.ъив (у својој епархији, по обичају у Русији, имао je два митроносна архимандрита; Доситеј Јовић, потоњи епископ бококоторски и Јеротеј Ковачевић, старешина ман. Крупе). Црквама своје епархије чешће пута je даривао одјејања, крстове и томе слично. Он je по могућству помагао и сиротињу. Нэегов je редован обичај био, да о Божићу и Ускрсу даде општини у Задру извесну суму с тим, да се иста о овим великим празницима подели као полюй сиритињи без обзира на веру и народное г. Напослетку, пошто je и у свима нашим националним стварама узимао видног и активног учешћа, то je и са те стране био цењен и поштован не само у Далмацији, него и у свима другим нашим крајевима. То потврђује и факат, што га je Краљ. Српска Влада у Београду узимала у озбиљну комбинацију 1905. г. при избору митрополита Србије, на коју комбинацију он сам није пристао. Узил\эн je у кол\бинацију и од стране српске народне радикалне странке 1908. при избору патријарха у Срем. Карловцима. До остварења ове друге комбинације није дошло jeдино због непријатељског расположења маџарске владе лично према блаженопочившем епископу Никодиму Милашу. Свршавам ово своје излагање о многозаслужном епископу Никодиму Милашу са топлом жељом, да се поелфтни остатцн блаженопочившег епископа не оставе за свагда ни у Шибенику, него да се, када толю буде врелю, пренесу у Београд, нашу

270

Богословље