Богословље

престоницу, и смеете по заслузи у будући наш српски пантеон почасни храм наших великих и славних синова заслужних за веру и отечество. Нека je слава нашем великом и многозаслужном блаженопочившем епископу Никодиму Милашу!

Д-р Симеон Сшанковић , архимандрит

D-r ДУШ АН -ГЛУМАЦ, ДОЦЕНТ

ПАСХА

(Наставай) 1 ) Ca Welhausen-ом држи и Wilh. Nowack 3 ) да се ту ради о два различна празника, који су још у давна времена спојена у један. Празник бесквасних хлебова да je имао аграрии знача]. Да се о томе још сачувао спомен у Поновљ. законима 16. 9. massoth празник стављања српа у летину, а и у Поновљ. ЗаSS кон. 16, 16, где се спомиње заједно са празником седмица (šebuoth“) и сеница („sukoth“), и где се одређује да се пред Јахвеа не долази празних руку. То значење да долази до потпуног изражаја у Лев. 23, 9 след, када се захтева принашање првога снопа. Бесквасни хлебови („massot“) правили су се од SS тек добијеног јечма, jep се на почетку жетве није имало времена, да тесто ускисне (Нс. Нав 5, 10 сл. сп. Пост. 18,6 19,3. Изл. 12,24.) jep се хтело дати, што пре, божанству његов део и на тај начин примити благослов за нову жетву, а и мешање „massot-a“ са квасцем старе жетве, одузело би им характер SS првина. У колико неки појединци нису били у станьу да принесу сноп првина, у толико je сваки настојао, да ипак суделује општем празнику једењем бесквасних хлебова, Пасха да je, напротив, настала из сасвим других разлога и да je можда уз празник младог месеца један од најстаријих

1 ) Види „Богословље“ год. V. св. 3. (1930) стр. 169.

2 ) Lehrbuch der hebräischen Archäologie, Freiburg i. Br. u. Leipzig 1894. 11. Bd. стр. 146.

271

Пасха