Богословље

људи. Нерешена загонетка смрти, испуњава страхом, а при томе се често могло доћи на мисао да мртвац вуче некога себи или за собом. Особито се то могло помислити за време неке велике епидемије на пр. куге, где се није знало за узрок него се рекло да покојник вуче к себи. 1 ) Сви знаци говоре да je и пасха, у прва времена, била празник мртвих. Jep што je најкарактеристичније за тај празник, и што сви научници наглашавају, je чињеница да je пасха потпуно ноћна свечаност тј. празник који почиње у вече, иза заласка сунчаног, и траје до јутра. Док се сви остзли јеврејски празници славе дашу, то je једини који се празнује ноћу још и данас. Значи да он мора имати неки специјалан карактер, различай од свих осталих празника. То значење још јаче потврђује законска одредба, да ce остатак јела од ноћне пасхе има ујутру спалити. (Излаз. 12, 10. 34, 25.). Ноћ припада, по општем веровању примитивних људи, нечистим силама, демонима или душама покојника који обилазе около. И у библијском казивању говори се да демон смрти обилази около и због тога je та ноћ врло опасна „ноћ пажљивог чуваша, стражарења, бдеша“, „lei šimmurim“ (Изл. 12,42 a.). И сам Талмуд говори да се пасхална ноћ због тога зове „ноћу пажљивог чуваша“, jep се човек мора, управо у њој, највнше чувати од „mazziqin“ „погубних“ тј. духова или демона који у њој обилазе („Pesabim“, Gemara 109а —110а). Значи, да je пасхална ноћ посвећена њима, да их се одврати односно умилостиви. Израиљци, због тога, мажу и своје довратке крвљу, jep крв одвраћа сваку нечисту силу 3 ), а често се јавља и мишљење да je самим повојницама потребна крв (наши вукодлаци). Нечисте силе које обилазе около, задржавају се на крви и не улазе у кућу, (Излаз. 12, 13, 23), т.ј. не троше душе живих или шихове крви, али због тога и несме нико изаћи из куће. (Изл. 12, 22.), На тај се начин најбоље разјашњава и одредба да се остатак хране има спалити. (Изл. 34, 26, 12, 10). Та храна (јагње) или je жртва мртвима или шихова својина. Душе или

') Исп. о томе опширно: Walter Otto: Die Manen, 1923.

2) H. Strack: Das Blut im Glauben und Aberglauben 5—7. Aufl. Berlin 1900, S. 46. Исп. Богословље V. 272. Beer. О. С. 17; Religion in Gecshichte und Gegenwart, herausgeg v.H. Gunkel und L. Zcsharnack, Tübingen 1930,551.

Богословље