Богословље

више силе невидљиво суделују при гозби, због тога, у њихову почэст или због страха од њих једе се стојећи. Духови су невидљивим својим додиром могли јело учинити „tabu“ и због тога се морало спалити. При одређивању начина светковања пасхе налаже се да се са јагњетои имају јести и бесквасни хлебови (massot) и S S горко зеље („merorim“), (Изл. 12, 8.). Видели смо како многи научници настоје да то разјасне као засебни празник почетка жетве, али без успеха. Само име „massa“ „massot“, у грчком SS SS преводу LXX άζυμα, не моме се разјаснити нити јеврејским нити осталим семитским језицима. 1 ) Налази се само у јеврејском и означава хлебове без квасца, погаче. Квасац као узрочник трулежа и кварења био је искључен од свих жртава. Ниједна се жртва није смела приносити Јахвеу са квасцем. (Левит. 2, 11. Израз. 34, 26.). Божанству, најчешћем и најсветијем није ce смео приносити символ нечистоте и покварености квасац. 2 ) Тим што се уз пасхално јагње одређује једење бесквасних хлебова, у првом се реду показује, да je и пасха жртва. Само се бесквасни хлебови имају јести кроз седам дана (Израз. 24, 14.), док се пасхална вечера свршава до јутра 15 низана. Дакле и без жртве једу се бесквасни хлебови и због тога je, управо врло тешко наћи ньихово значенье. То једење бесквасних хлебова, без сваке сумње, има сакрални карактер, jep се у закону нарочито захтева. Како почетак једења бесквасних хлебова пада заједно са пасхалном вечером, најлогичније je узети да je даљње једење „massota“ само наставак пасхалног т. j. да има SS исто значење. Ако je тачна наша претпоставка да je пасха, у првом реду због мртвих и у њихову част, мора се узети да je једење massot-a има исти смисао. Кроз седам дана једу се бесквасни 88 хлебови у част мртвих. Душе мртвих („refaim“) су више од обичних мртвих и као што се несме Јахвеу принети ништа кваснога, исто се тако несме принети душама покојника ништа са символом трулења. У противном случају би се могли дуси

] ) Beer: Pesachim Giessen 1912, 21

2 ) Fr. Keil Biblische Archäologie 2. Aufl. 1875., 215. Испор. и Eerdmans о. с. 678;

Пасха