Богословље
разљутити и нанети велика зла живима. То je, дакле нека врст поста због празника душа који се у те дане славе, због чета се „massot„ и називају „хлебом невољничким“ „lehem ’oni“ SS (Девтерономиј 16, 3.). Као паралела могао би послужити наш обичај, да се иза службе за покојнике, парастоса, доноси на гроб покојника са кољивом и погача која се прави од слатког теста т. ј. без квасца. У нашем народу je обичајно правило да се на гробље иде са погачом а не са квасним хлебом. Погача, која се ломи над гробом, без сумње je жртва. која се приноси покојнику и због тога je квасац као символ распадања и овде искључен. Једење бесквасних хлебова за цело време празника шаssot-a значило би, према томе, жртву мртвима. И једење горSS ких трава имало би исти смисао. И Beer (о. с. 18) спомиње да би једење горких трава можда било обранбрено средство против демона. Оне гребају „да чувају уста да не уђе демон или дух кроз њих “, али Beer више нагиње мишљењу, да то једење (о. с. 19.) горких трава има пургативни карактер. Тешко je узети да се у религији нетто ствара из хигијенских разлога, поготово када се узме у обзир, да се траве имају јести заједно са јагњетом а не пре њега (Изл. 12. 8.). Зато ja најверојатније тумачење, да су те траве заиста имале апотропејски карактер обрану од душа. О. Holtzman (код Beer: Pesachim. ctp. 18. Anm, 7.) спомиње обичај у Немачкој да се при погребу деле лимунови, који треба да одбију дух покојников, свештеник покрај лимуна добија и рузмарин. Веровање да дуси лутају међу људима и да могу нанети зла јавља се, ваљда, код свих народа. Због тога се установљавају посебни празници, дани мртвнх. у њнхову част. Ja ћу овде да споменем само „душни дан“ код Грка, тако зване „антестерије“ јер имају неких заједничких црта са начином празновања пасхе Грчки празник у част мртвих άνθε6τήριαι пада]у једанаестог, дванаестог и тринаестог дана „цветнот“ месеца анстестериона (фебруар —март). 1 ) Сваки дан имао je своје име тако: 11. = πιθοιγία, 12. = Χόες и 13. =· Xrtpoi. Уте дане, по грчком веровању биле су душе потпуно слободне.
’) Paulys Real Encydopädie der classischen Altertumswissenschaft herausgeg V . Georg Wissowa Stuttgart 1894, Bd. I. S. 2374,
6
Богословље