Богословље

‘чаја и брижљивости у спољној форми, онако као што ja проповедай ходање без недостатака и потпуно чисто и свето. Он Те тада управљати једном монашком заједницом од много хиљада монаха, као што у садашњости ja управљам једном таквом од многих стотина монаха. Тада ће, о монаси, онај (месијански) цар, по имену Самк ха, подићи онај жртвени стуб, кога je још цар Маха-Панда изградио, и ту ће оставите своју имовину, даваће милостиње саманима, браманима, сиромасима, путницима, просјацима и молиоцима, па ће онда ступите у пратњу узвишенога, употпуњенога, савршено просветљенога Мете иј е, отсећи ће косу и браду, навући ће на ■себе жуто-црвену одећу и отићи ће из завичаја у беззавичајност. И пошто je побегао од света, и живећи сам за себе и повучено, будући будно, жудно и душевно сав сконцентрисан на диљ, он ће ускоро join овде у земаљском (животу) câM сазнати, остварити и за вечита времена задобити онај највиши крајњи циљ побожног живота, због којега људи из најбољих аюродица за увек одлазе из завичаја у беззавичајност.“ 1 ) На основу општег индијског веровања у метемпсихозу, у преегзистенције, a специјално на основу старијег будистичког веровања у Будине раније егзистенције, појавило се врло рано, а у каснијем будизму, нарочито северном, јако се изградило, учење о т.зв. Бодисатвама. Бодисатва je ранија егзистенција ма кога Буде, и он се појављује на земљи у разним облидима: као човек или животиња или чак као каква елементарна нојава из мртве природе. Бодисатве играју особито значајну улогу у каснијем будизму. Преко ове идеје, која je у најстаријем будизму била у зачетку, будизам се из основа изменио и поступно почео до•бијати све јаче ознаке религије, а све мање ознаке једног занрелигијског моралног система. Будистичке масе нису се задовољавале једном таквом нихилистичком религијом, у којој се све са овим животом свршава, нити таквим спаситељем, чијим je ишчезнућем у Нирвану престала свака веза између тьега и људи. Стереотипна фраза, коју су ученици Будини, као кулминацију свога поверења и оданости, често понављали: „Moje je прибежиште; узвишени Готама, наука и монашка заједница“ 2 требала би да изгуби пуну важност за касније векове.

J ) Jb„ XXVI. 25-26.

2) Dighanikaya, 11, 24; V, 28; XIII, 82; XVI, 5,28 и др. Богословље I

121

Месијанска идеја код културних народа пре Христа