Богословље

гледишту на брак односно породицу и о друштвеном уређењу и односу људи према световној власти. Прв о, што се тиче брака. Исус Христос благосиља брак и освећује брачну везу између мужа и жене. Он уједно тиме диже углед жене и у правима je изједначује са мужем (Мат. 19, 4.—12.). Но како од брака и достојанства жене зависи благостање у једној породици, то je сасвим појмљиво, што Исус Христос посвећује своју нарочито пажњу питању брака и достоинству жене. Исус Христос са нарочитим нагласком, противно напред изложении гледиштима народа незнабожачких религија и гледишту старих јевреја, вели: „Зато ће оставити човек оца свога и матер, и прилепиће се к жени својој, и биће двоје једно тело“ (Мат. 19, 5. I. Мој. 2, 24.). Осим тога, Исус Христос устаје против полигамије, с којом се сусрећемо због слабости људи и у Старом Завету 1 ) и полиандрије, и тражи од својих следбеника искључиво јединство брака односно моногамију. У исто време Исус Христос одбацује и погрешно учење о браку оних, који су на брак гледали и гледају као на нешто мање вредно чак и нечисто, као што je на пр. погрешно схватање о браку Будизма, Манихејства и др. незнабожачких религија и разних других нехришћанских и хришћанских секата (измефу многих других и Николаита). Из ових напомена види се, да je неонихилизам, малтусианизам, модерни систем рафања једног или највише два дстета (Em-Zweikindersystem), убијање плода у утроби матере (побачај) и томе слично у својим основама против Христовог учења о браку, његовом пореклу и евреи. И друг о, што се тиче друштвеног уређења и односа људи према световној власти непобитан je факат, да je морално-социјално учење Исуса Христа било конструктивно и као такво благотворно. Својим учењем Исус Христос je изван сваке сумње дао здравији основ за боље и правичније уређење друштва и држава. Према томе Исус Христос je био и остао противник свима деструктивним покретима, који су хтели и данас хоће, да преуреде друштво и државе на револуционаран начин. Такви су покрети следећи: вулгарни и екстремни социјализам, комунизам, сличен нарочито у данашњем безбожном и најдеструктивнијем бољшевизму, анархизму (пасивном,

') Сравни: Dr. Р Schegg i Dr. J. В. Wirthmüller, ibid. стр. 640,—641..

160

Богословље