Богословље

САВРЕМЕНА ОСНОВНА ШКОЛА

Преуређење школе, на основу принципа радне наставе, које je отпочето у Сев, Америди и Енглеској, a доцније распрострањено и по другим земљама, постало je веома популарно и у нашем педагошком свету. У учитељским листовима последних година стално се наглашава потреба преуређења и наших школа на тој основи. Чак су на повив нашег Учигељског удружења највиђенији претставници радне наставе у Пруској (Hylla, Schmidt и Bünger) одржалн, крајем марта 1931 године, тоодневне курсеве у Београду, Загребу и Љубљани за наше учитеље 1 . Њихова предавања требала су да прикажу нову школу и њена преимућства над старом школой. Према броју предавача она су била подељена на три дела; I „Основне мисли савремене народне основне школе“; II „Познавање завичаја и културе у народној основној школи“, и 111 „Идеја рада у народној школи“. Али, преуређење школе не занима само наше учитеље. Оно je од интереса и за остали свет, стога смо ми према својим стенографским белешка.ча покушали, да дамо што потпунију слику тих предавања и да укажемо на њихов значај за наше прилике.

I ОСНОВНЕ МИСЛИ САВРЕМЕНЕ НАРОДНЕ ШКОЛЕ

Предавања о основним мислима савремене школе држао je П. Хила, министарски саветник у Берлину. Он je своја предавзња поделио на три дела; 1) Стара немачка школа; 2) Главки педагошки покрети после 1890 год., и 3) Приказивање кове школе. 1) Стара немачка школа. Једно од најзначајнијих обележја старе немачке школе била je деоба основне школе, али не према годинама учења веГ према друштвеним сталежима. За прост народ постојала je нижа, а за богате и образоване виша врста основне школе. Између њих није било веза; није било једнакости ни у погледу наставног градива, ни у погледу похађања школе и права на даље школовање. Деца простога народа морала су похађати нижу врсту основне школе, и ни под каквим условима нису могла доћи у средњу школу и на универзитет. Исто тако постојала je разлика и у образовању учитеља. Учитељи основних школа за прост народ, не само у

' Курс у Београду одржан je 23—25 марта 1931 год.

226

Богослов.ъе