Богословље

mutatis mutandis односи и на црквени језик код Бугара и Малоруса (Украјинаца) 1 . Читање црквених књига на начин који се код нас раширио за последних двеста година, од увођења штампаних књига за богослужења из Русије па до данас, има све особине адаптације хетерогеног језичког материала. При томе долазе у обзир нарочито и ови момента: данашњи начин читања постао je најпре по угледу на читање рускословенских књига какво je оно било код самих Руса у XVIII веку. Ауторитет који je тада «мала моћна Русија и руска црква као духовно прибежиште за тадзњи наш свет, учинили су да префашње српскословенско читање заједно са србуљама доста брзо уступи место руском читању. Али и крај свега поштовања и оданости које су Срби гајили према Русима, потпуна адаптација руског изговора није се извршила, ма да je вероватно да je прва наша генерација руских ученика и могла да верно нотира изговор својих наставника. Отступања од чисто руског изговора могу се објашњавати на неколико начина, који су сви заједно учинили да се створи специјално наше читање. Непосредни додир са руским учитељима утицао je да ce joui одржавало и њихово читање, али чим je доцније пристигао велик број наших свештеника и учителе и црквених појаца имале су и наше школе искључиво српске наставнике. И уколико je било све мање директног утицаја са руске стране, утолико je више српски језик долазио до свог фонетског израза код читања рускословенскик књига. Дакако, то „србизовање“ није могло да се изведе до крајности, оно се само од себе наметало, својим природним путем до извесних граница, a његовој победи стајао je на путу штампани текст који je био и остао темељ, подлога богослужења, богата извор молитава и црквених песама. Када су се код нас одомаћиле руске црквене књиге и када je почела да се јаче шира писменост која се дуго и оснивала, у главном, на читању часловца и псалтира, тешко би било веровати да се тада могло пазити да се руске књиге читају на српскословенски начин. Ма да би таква „нострификација“ несумњиво помагала да се читани текст много боље разуме и не пређе у механичко

1 ср. напр. цел. B-bpa, рус. в’e p а, срп. вjе р а, буг. вера, укр. вира.

237

Богословље

Карактеристика савременог изговора нашег црквеног језика