Богословље

као учитељи народни („hallevijim ra e vinim ’et-ha'am“ Нејем. 8.7,9.). Како je Пентатеух (Тора) већ био завршен, а ништа Мусе није смело ни додавати ни одузимати (Поновљ. зак. 4,2), а „животне прилике тражиле су увек нове одредбе, свакако су морале од времена Јездриног постојати неке организоване снаге за спровођење, одржавање и даљње стварање закона и законског живота (йен. Поновљ. Зак. 17,11)“. 1 Јеврејска je Традиција, због тога, створила т. зв. „велику синагогу“, колегијум од 120 људи, који да су у време Јездрино решавали та питања (према Нејем. 8. —10.), Али се данас у научним круговима слабо верује у постојања те „велике синагоге“ 2 Ипак je сигурно, да je неко законодавно тело морало постојати, ако број и није сигуран, 3 и да су се научници банили тумачењем, („Midras“) писаних одредаба Петокњижја и стварали извесне одредбе, које се доцније зову „Halakha“ (у множини: „Halakhoth“). Но та тумачења и одредбе, изгледа да нису записивани, него су се усмено предавали с уста на уста, као предање (Традиција). 4 Како je то усмено предање потецало из врло старих времена, разумљиво je, да je каснија јеврејска традиција и постанак тог усменог предања везала уз највећег човека своје историје законодавца Мојсија. На Синају није примио Мојсије само писану Тору („miqra“), него и њено тумачење, усмену Тору („misna“). 5 „Miqra“ - читање од глагола qara’ читати „Misna“ од глагола „sana“ поновити, поново казивати, учити, и поучавати, значи дакле усмено учење и његово проучавање. 6 Зато се и спомиње двострука Тора. „Знај“, вели Мојсије Мајмонидес (Мајмуни) у предго-

1 Н. Strack, Einleitung in Talmud, 1921, стр. 7.

2 A. Kuenen. Ober die Männer der Grossen Synagoge, Freiburg 1894 (Abhandlungen zur biblischen Wissenschaft) стр. 125 след. Hermn. Strack y: Realencyklopädie für Protestantische Theologie und Kirche hrsg. v. Hauck. XIX. 221,; Fiebig. y: Religion in Geschichte und Gegenwart 1913. I, Aufl. Bd. V. 1039.

3 Fiebig. Jbid.

4 Сачувана (забележена) су нам само тумачења закона на арамејском језику тако звани Таргуми, из времена када je маса заборавила јеврејски и примила арамејски језик.

5 Dav. Hoffmann: Die erste Mischna und die Controversen der Tannaim Berlin 1882, стр. 3.

6 H. Strack. Realencyklopädie v. Hauck. Bd. XIX. (Leipzig 1907), 319.

177

О Т алмуду