Богословље

вору свота дела Seder Zeraim, „да je Бог уз сваку заповест коју je дао Мојсију, додао и њено разјашњење и садржај.“ 1 „Miqra и Misna, писмено фикснрана реч Библије што се чита, и учене изреке преузете од мудраца, за Израшьца су обадва вреда до којих црпе Тору, коју je Мојсије примио на Синају. Тора je једна, и ако je врело двоструко из кога нам она долази; jep исту старост и исто порекло имају и речи Библије и учење које су мудраци добили из Misne, све их je дао један једини Бог и предао их je један те исти пророк. Ако ми, за то, говоримо о писаном учењу, Tora sebik e tav, и о усменом учењу, tora seb e al ре, подразумевамо под тим једно те исто божанско учење, у колико je делом узето из писмено фиксиране Божанске речи, а делом поучним изрекама (одредбама) учитеља традиције“ (Hoffmann о. с.). „Мојсије je предао Тору (и писану и усмену) Исусу Навину, овај старцима, (најстаријима), старци пророцима, а ови људима велике синагоге апоследњи од велике синагоге био je Simeon ha ssadiq (Симеон Праведни) (Aboth 1, 1.-2.). „Тако je дошао неки поганин Шамају, гласовитом научнику рабину из времена почетна Хришћанске ере, и упита га: колико закона имате („kh e mä toroth jes lakhem“), а он одговори два: писани закон и усменн („’amar 10, s e tajim: torà sebik e tav v e torâ seb e 'al pê“) на што му одговори (поганин): што се тиче писаног („sebik e tav“) то ти верујем, али што се тиче усменог („§eb e 'al ре“) то ти не верујем, прими ме у јудејство, да ме научиш писаном закону ; а он (Шамај) повиче на њега, и отера га са грдњом. Ступи (затим) к Хилелу (савременику Шамајевом, исто тако гласовитом али и познатом са своје благости) и он га прими (у Јудејство). Први дан научи га Alef, Beth, Gimel, Dalet (т. j. азбуку), а сутра дан га je учио искренуто, на што му овај (поганин ученик): „јуче ми ниси тако рекао“ а на то му (одговори Хилел), ако се мораш (ослонити) поуздати у оно што ти кажем, то се ослони (поуздај) на мене и у погледу усменог закона“ (Sabbath 31. а) 3 .

1 Dr. Peter Schegg, Biblische Arhäologie, nach seinem Tode herausg. V. Dr. J. B. Wirthmüller, Freiburg i. Br. 1887. стр. 11.

2 Talmud Bab e li, Vilna 1908 (само јеврејски); исп., Der babylonische Talmud (Talmud Bab e li) mit Einschluss der Vollstaendigen MiSnah, herausgegeben nach der ersten zensurfreien Borabergschen Ausgabe (Venedig 1520—23), nebst Varianten der Spaeieren, von S. Lorja, J. Berlin, J. Sirkes u. aa. revi-

178

Богословље