Богословље

тализовани сугл. -)- а : с в j а т рус. с в’а т сбатк, и с х о д j а шчаго исходашчаго изрдАфаги, творјашча творашча ткорАфа, 5. Српска фонетска редакција а) изговор ы, стел, χι као и, б) уједначавање сугласничких трупа: истино hcthhhw, сожет сожжетх, возвах коззвдух, во си ja бозс'Га, оца отца, насушни насбфнын, шетшаго сшедшаго, упразни упраздни, сни шел снизшедь., в) сажимање самогласника ϊη —: придите пржднтЕ, Ису с IисBсх, г) наставай -кш (-ж) код придева гласи -и: свјати сбатый, благи бддпй, множа] щи лшождйшж, д) непостојано а: небесних во] ин став воннствя, мертав бист лиртвх, торжество то рже ста в торжЕствх, магновеније λ\γηοβεηϊε, жизан бесконечнаја жизнь., п je сан припјевајушче п-кснх, бољезан кол-кзнк. Те српске црте ушле су и по неопходности и сасвим природно и у рускословенски језик; све су то особине које чине општу характеристику гласовне системе нашег кньижевног и разговорног језика. Овде би се могао убројити данас уобичајени изговор израза који су у црквени језик дошли преко грчког. Типе се почетног и -)- неки вокал (сем и као Ису с, в. горе) као j -)- вокал: Језекиљ Јаков Јуда Јован стел. lesekïhak léikwbk 18 да Iwamix према руском читању Иезекийл>, Иак о ф, Иуда, Иоанн (тако у средини речи иза вокала: ал илу ja дддидB|д али Иса и j е лику] Исай). Да je и у нашем језику било таквог читања показује данашње Иван. 6. У засебну категорију спада изговор руско словенског •к као j е (д-k п-к ље ње). Taj изговор не може се тумачити неким нашим јекавским утицајем, већ и стога што су рускословенске књиге и руски наставници дошли најпре међу екавце. Пре тога било je код нас у обичају старословенско читање, које je као и народни језик било много простије од рускословенског. Тако je за стел, е к а било само е, за д х ь. а и др. Према томе рускословенски изговор руских наставника начинио je у дотадањем читању не малу револуцију место два еквивалента а е дошло je шест; e j е ja а е о, дакле паралелно са шест стел, гласова ε -к а д х к. Несумњиво je да je ту играла знатну улогу и графија рускословенских књига која разликује e -k a a e о и на споменути начин одбило се то разликовање и у читању. И као што je за пређашње свет постало свj а т, аперципо-

243

Карактеристика савременог изговора нашег црквеног језика