Богословље

језика чији изговор не може да се објективно реконструише, и друго, што се онаква правила не могу успешно примените на српски језик. Јасно je, после свега овога, да се нека пурификација у читању црквених књига не може оснивати на чињеницама које би апсолутно важиле; релативног, као к свугде и свагда, има и ту врло много. На крају г. Петковић тражи да црквене књиге треба читати по рус к о м изговору, чувајући се и русизама и србизама. Питање je само где престаје руски изговор и почиње „србизирање појединих облика црквенословенских“. Тих граница заправо и нема. Да се одреди характеристика данашњег пзговора нашег црквеног језика морају се узети у обзир све фонетске црте које се јављају код читања. Само на тај начин може да се добије права слика тога језика. Основни старословенски тип сачуван je, у главном, само у морфологији. Фонетска страна, по којој се и разликују поједине редакције, претрпела je много измена. Ако се оставе на страну оне особине које су општесловенске (које се као такве могу сматрати) као прва и друга палатзлизација задњенепчаних сугласника, губљење слабих јерова и сл.) а тако и дијалекатске разлике у старословенском з |j z, sc (I st (дьсцТ: дьст-fe), онда би српска редакција рускословенског језика овако изгледала: 1. Специјално старословенска црта очувана je у групи жд (ис православное * d’ zd’). 2. 1 Руско-старо-словенска црта, изговор стел, ψ као шч. 3. Руске црте (рускословенска редакција): а): о : ъ (јер у јакој позицији) e: ь сон стел, самк, чест стел, чкетк; б) а Ü. иза ч ж ш ψ за стел, а (е) чадо чадо и j а на почетку речи и иза самогласника за стел, ем (je): јазик лзыка стел, ьмзыка сe j а сеа ceka г) ол за стел лъ ль ( ъ ] ь ]) волхв волува, клаува волк колка влкка. 4. Руско-српски изговор рускослов. а иза ш као ja: нашја нашА (остави нам долги нашја) руски наша а тако исто иза осталих сугласника (сем л н) док су у руском пала-

1 У српско-старословенске црте могао би се рачунати непалатилизован изговор сугласника пред предњим вокалима (е, и), средње л (не као руско }), чување звучннх сугласника на крају речи: аз, раб рус. ас pan за ьза рака а донекле итза Θ Витлејем кнел££л\а рус. Вифлеем.

242

Богословље