Богословље

ски" и да je положио професорски испит једва са тројком (најнижом оценом), ja незнам, а и не интересира ме. То зна најбоље сам г. Марјановић. Из напред цитираних разлога напомињем, да сам свршио осам разреда класичне пшназије са матуром, да сам положио докторат православие теологије, (у Черновцима), и да сам све испите, и дипломски и докторски, положио са оценом једногласно. За све положене испите сачувао сам оригиналка сведочанства. Госп. Марјановић даље напада мој избор за доцента прво за Св. Писмо Старог Завета, а потом за Морално Богословље оспоравајући ми на ружан начин стручност и за једну и за другу катедру. Међутим, ствар овако стоји; За положај доцента тражи се формална квалификација, найме докторат теологије, a ja сам то пре мога избора за доцента имао и за то сам могао бити изабран. А г. Марјиновићу треба да je познато, да се на Правосл. Богосл. Факултету у Черновцима изучавао и Стари Завет, и Јеврјејски језик, и Хришћ. Етика. Осим тога, г. Марјановић треба да зна, да сам учио Грчки језик од трећег до осмог разреда гимназије и полагао на матури, а исто тако да сам обавезно преводио са грчког језика на немачки и цео Нови Завет, полажући I. строги испит на Теол. Факултету. У Богословији Св. Саве предавай сам једно време и Грчки језик. Нека ми г. Марјановић не замери, што ja сумњам у његово знање грчког језика уопште, премда у својој Етици цитира и неке грчке речи, разуме се погрешно. Па и ово je требао да зна г. Марјановић, пре него шго ме je јавно напао, да ми je колегиум нашег Богословског Факултета понудио крајем 1921 године положај доцента за Стари Завет из разлога, што je катедра за Стари Завет, у оскудици кандидата, била годину и по непопуњена. Ja сам понуду прихватио, али уз увет, да доцније будем биран за Морално Богословље. И заиста, већ почетком школ. год. 1922.-23, учињена je измена катедара, найме уважени професор г. Др. Н. Глубоковски изабран je за редовног професора за Стари Завет, а ja за Етику у својству доцента. Ову je измену потврдило и Министарство Просвете, бр. 8221., 5. децембра 1922. године. Хвала Богу и данас су живи наставници нашег Богословског Факултета, који су ме бирали, па нека г. Чеда Марјановић и ове моје наводе провери. Мишљење пак пок. проте Д. Ковачевића о мени, мојим наставничким способностима и о моме непредавању Ст. Завета

330

Богословље