Богословље

ca садржином увода, који je г. Петковић ставио на чело своје књиге. Овај увод, писан на француском језику (на српски превела ra je r-ђица Зора Симићева у Браству књ. XXV, стр. 5ö —59) истина није дуг, али je веома важан по својој садржини. У уводу г. Петковић прво констатује да су слике српских цркава за столећа биле непознате и да je велики број генерација прошао поред њих затворених очију. Даље r. Петковић извињује скромну опрему своје књиге непогодним условима за публиковање научних књига ове врсте, a која би заслуживала сјајнију и богатију опрему. Због непогодних услова за публиковање научних књига ове врсте код нас, г. Петковић je био приморан да своју књигу о средњевековном српсксм црквеном сликарству подели у две књиге. Ово јепрва књига, а у другој he бита такође велики број слика из српских цркава са систематском студијом о иконографији и стилу ових. Затим г. Петковнћ на један врло отмен начин уклања једну неправду, која се наноси српској црквеној уметности тиме, када јој се не помиње ньезино право име: српска црквена уметност. Г. Петковић чини ово једино ради научне истине, а никако из каквих других не племенитих побуда. Ствар јеуовоме. У средњевековној српској црквеној уметности спомиње се име : „македонска школа“. Г. Петковић се пита: „Постоји ли доиста једна македонска школа у области старог српског црквеног сликарства?“ и одмах озговара г. Петковић на ово питање овако : „Оно што г. G. Millet, чија je ученост добро позната, разуме под овим именем, представльа толике разлике и толико разне тежнье, да je немогућн у једном тако разнобојном конгломерату открити битне елементе једне школе. Објавити, да слике Нагоричана и Љуботена, Дечана и Матејића, Пећи и Лескова припадају једној истој школи, значи имати затворене очи за фрапантне разлике и за изразите особености, које их очевидно деле. Има имена која да ју повода за мистификације. Некоји научењаци, избегавајући да се изјасне о српском карактёру једне уметности, која ce развијала под протекторатом српских владара и сарадньом српских уметника, чине злоупотребу са изразом „македонска школа“, Осврнућемо се на књигу Г. А. Грабара; Le peinture religieuse en Bulgarie. Orient' et Bizance, tome I, Paris 1928. Прва основна чињниицз, политичке природе, превиђена je y овом делу, найме: у историји Бугара од почетна до наших дана

335

Оцене и прикази

Богословље 6