Богословље

Раби Хананја, старешина свештенички, вели; за цело своје време нису се свештеници устручавали да спаљују заједно месо које je постало нечистим другостепеном нечистотом („bivelad hattuma“) са месом које je нечисто првостепеном нечистотом („beav hattuma“), и ако су (на тај начин) додавали (јачи степей) нечистоте његовој (дотадањој) нечистота. 1 Раби Акиба je додао: у своје време нису се свештеници устручавали да пале зејтин, који je постао неупотребљивим због (додира) једнога који се тога дана купао (да се очисти од нечистоте), у светњаку (лампи), који je (светњак) постао нечистим додиром једнога који се онечистио о мртваца, и ако су му (на тај начин) повећавали (степей) нечистоте његовој (првотној) нечистота. 2

1 Ради се о култској чистота и нечистота. Преыа старозаветним прописима иыа внше врста нечистота, када се постаје „нечистим“ („tanTe“) т.ј. када се не сме ступати у свету заједницу илидолазити на Богослужење, и када се имају извршити становите радње да се човек поврати у стање култске чистоте („tahor“). Те нечистоте настају или 1.) услед неких болести (на пр. губа) или сексуалних и телесних процеса 2.) додиром лешине и 3.) додиром стрвине или једењем неких нечистих животиња или крви. При томе се ыоже сам човек инфицирати нечистотом али тако инфицирани може опет у неким случајевима пренети нечистоту и на другога (Лев. 11 —15,17, 21, 22. Бро) 5, 19,). У време Мишне почиње разликовање степена нечистоте и то пет таких степена: 1.) Изворна нечистота, пранечистота (’avi ’avoth hattum'a „праотац нечистоте“) на пр. лешина мртваца која чини нечистям свакога који само ступи у собу где je мртвац. 2.) Главна (првостепена) нечистота („’av hattum’a“ = „отац нечистоте") на пр. човек који je постао нечистям у 1. случају, преноси нечистоту на све са чим дође у лотицај (и на људе). 3.) Прво (степено) нечисто („rišon laftum’a“ или ,v*4ad hattum’a“ „син нечистоте") што je постало нечистим (само ствари и јело) додиром из 2. случаја. 4.) Друго (степено) нечисто („šeni lattum'a“) оно што je постало нечистим кроз 3. случај и 5.) Tpehe (степено) нечисто „šeliši lattum’a“ света јела и уздизања онечишћена кроз 4. случај (Goldschmidt, о. c. Bd I. 301 Anra. 4.). Свештеници су мешањем разннх степена нечистих јела ловећавали нечистоту онога које je било нечисто трећестепеном нечистотом на другостепену нечистоту, јер су га доводили у непосредни додир ca ,’av hattum’a.

2 Ради се о зејтину уздизања дакле освећеном, који je припадао свештеницима (Број 18, 12,). Онај који се чистио од нечистоте морао се тога дана окупати и остајао je нечист још до увече тога дана; то je „tevuljom" (Лев. 15,5. след. 22,6 след.) Таквн човек већ није могао инфицирати нечистотом обичне профане ствари. али освећене или које су за Богослужење, својим додиром чинио je неупотребљивима (.pasûl")- и ако нису постајале

Богослов.ъе