Богословље

зовање такви истакнути и чувени раденици модерне Румунске на културно-црквеном и просветном пољу, као што су били романски епископ Мелхиседек, браћа Скрибани у др., чији списан (непуни) аутор износи на стр. 68, —69. Расправа je састављена на основу врло пажљивог и озбиљног проучаљања опширне литературе, поглавито руске, која се односи на поставлено питање. Писцу особиту част чини то, што он коначним резултатима пређашњих истраживања додаје и свој малени, али лепи прилог изучавању интересантног питања. На стр. 58.—67. он штампа три од њега пронафена оригинална документа из XV., XVII. и XVIII. в, в , који фино илуструју његово иначе складно и лепо историјско излагање и поткрепљују закључке, којима je он дошао. У опште се са сигурношћу може казати, да je писац са пуним достојанством отпочео свој научно-историјски књижевни рад. А тек што од њега објављена друга брошура под насловом: „Un an de studii in orient“ (година научног рада на Јаши 1932. г.) даје пуно уверење, да fee аутор свој рад наставити са истим успехом, са којим га je он отпочео.

Πρ. Τ. Титов.

Jо г ъ Рамачарака. Жизнь Јисуса Христа въ оккультном ь освещен! и. Мистическое Xрис т iанство. Книгоиздательство Н. Гудкова. Рига (Латв ia). 1932 г. стр. 17 6Λ Ова скроз неозбиљна, фантастична и по хришћанство веома штетна књига претставља sui generis тип модерног богословской писања. Писац њен хоће, да хришћансто, односно личност Господа Исуса Христа мистифицира, као што су пре тежили за тим, да га митологишу (Штраус, Баур и др.), или рационалишу (Ренан и ост.), или еволиционишу (Кејм и др.). Задатак књиге je бајаги у томе, да у проучавању и познавању хришћанства, односно личности Исуса Христа помири науку са богословљем (стр. 23.). У основ овога помирења писац налаже окултно предање. Он схвата ово окултно предање као неку мешавину, направљену од незнабожачке (мисирске, вавилонске, инђијске, кинеске) мистике, јеврејске кабале, старохришћанске књижевности, гностичке литературе и ост.

82

Богословље