Богословље

хришћанских легенди, или јереси, или уопште заблуда. Таквом извору наравно одговара и личност Исуса Христа у окултном осветљењу. Исус Христос je, по аутентичним речима писца, био телесни син, рођени у браку Јосифа и Марије (стр. 28 Али није Исус био тело, него дух. Дух je његов постао непосредно од неограниченог Духа, дух од духа, дух, који није прошао дугачки пут реинкарнација и поновних рођења. Другим речима: Исус Христос je био оваплоћени Бог (стр, 40.). У своме земаљском житоту и раду Исус Христос je био само окултиста или учитель окултизма. Првобитно своје васпитање добио je он од различитих претставника старих окултних ордена, братстава и организација, почев од „источник мудраца“ (Мт. 11, 1.). Њихови су изасланици Исуса Христа посећивали join у Назарету у доба најранијих година његовог живота (стр. 43—44.). Они су га и сасвим узели под своје руководство после тога, кад je он у 12,-тој години свога живота толико сјајно приказао своје окултно знање у Јерусалимском храму (Лук. 11, 40—52). Они су га у току потоњих 17—18. година његовог живота водили по различитим земљама и странама; Мисиру, Инђији, Персији и Кини, где je он попуњавао своје првобитно окултно образование. А кад je он напунио 30 година живота, он се вратио у јудејску земљу, боравио неко време у средини јесеја окултиста, од чијег je чувеног претставника Јована он примио јавно крштенье, издржао у току више дана (стр. 60) душевну борбу у пустињи, те je затим ступио у јавни рад. Његова т. зв. „чудеса" била су у ствари салю резултат употребе неких нормалних природних сила и закона, непознатих обичним људима, али сасвим познатих „високо развијеним окултистама свију страна“ (стр. 72.). Тако н. пр. у Кани Галилејској он je, a користећи се силом своје воље, брзо скупио у једно место све елементе вина, који се крили у води судова те их je материјализовао: то je и било све чудо“ (стр. 66.'. Тако исто и исцељење сина капернаумског царског дворског чиновника (Job. IV, 46—54.) било je само „једноставна употреба таквих природних сила помоћу духовног усредсређења“ (стр. 78.), Исцељење губавог (Мт. VIII, 2—4; Мрк. I, 40,— 45. и Лук. V, 12. — 14.) описује се у књизи овако: „Исус je своје руке држао на телу губавог, пуштајући животну снагу „пране“

Оцене и прикази