Богословље

мерним и неправедним захтевима радника, који хоће силом да се дочепају послодавчевог имања, место да поштено и скромно живе од праведно зарафене паре. И аутор им а пуно право, кад овим поводом примећује: „колико je сјајна слика, која најбоље илуструје демагошке лозинке савремених вођа комуниста: „фабрике и заводи су за раднике! Земља je онйма, који њу раде! A још кажу, да je хришћанство преживело. У опште темељ моралног учења Господа Исуса Христа сачињава признање слободе претставницима капитала, који су морално дужни да себе ограничавају признањем слободе за раднике, који имају право, да уживају у радостима живота, поштеном раду и да живе у сагласности са захтевима хигијене, просвете, породичне среће и т. сл. Са ове сране je хришћанству сасвим противан комунистички, односно бољшевички поглед на свет. Засновани на принципу насилног ропства и разорног рада (стр. 122 ff.) овај последней неминовно води ка понижењу моралног нивоа, увреди човечијег достојанства и пуном уништењу слободне човечје личности. Стварна слабост тваралачког и у опште активное деловања хришћанства у свету проузрокује се не моралним начелима његовим, него површним и непуним усвајањем ових начела од стране људи. По христовој науци, у хришћтнском друштву не мора бити гладких, босих, и т. сл. Ако пак њих има у средини хришћана, то значи, да није ово друштво истински хришћанско, да не живи у њему Христос, да не влада у ььему Христов морал (стр. 127,—128). На основу света до сад од нас реченог можемо констатовати, да од нас прегледана књига, по својим унутрашњим и спољашњим особинама (стилу и т. дЈ представ.ъа важни и корисни прилог православно) богословској науци.

Πρ. Τ. Титов.

Др. Стјепан Цимерман: Душе в н и живот. Југословенска Академика. издавши у својој колекцнји „Знанствених дјела за опћу наобразбу“ ову књигу академика Др. Стј. Цимермана допринела je нашој културној изградњи значајан прилог. Већ сама чињеница да добнвамо у овим нашим временима пр в у изваншколску психологију догађај je који треба подвуНи, а кад je та психологија написана од озбиљног

Богословље