Богословље

кључцима рачуна и са негативним теоријама не само старих претставника незнабожачког и хришћанског рационализма (Епикура, Д. Штрауса, Е. Ренана, А. Древса, Харнака и др.), већ и најновијих закључно до савремених огорчених противника и непријатеља хришћанства, као што су н. пр. Кропоткин, Лењин, писац je, како изгледа, марљиво простудирзо радове овог последњег, особито: Матерlализмъ и емпирю-критицизмъ, Советы на рабогЬ, Задачи союза молодежи, Марксизмъ и возсташе) и др. вођа садашњег комунизма. Зато и његова књига не даје утисак шетње по староме гробљу, или празне борбе са ветрењачама, које су већ одавна престале да машу крилима, од чета пати треба то признати отворено већина богословских расправа садашњице. Са особитим интересом чита се последња глава књиге, где писац расправља питање о важности и значају хришћанске моралне идеологаје са тачке гледишта захтева и тежња савремене цивилизације (стр. 115,—135.). Овде аутор изводи веома интересантни покушај расветљења таквих актуелних питања нашег доба, као што су н. пр. однос између капитала и рада, послодаваца и радника, радног дана и наднице, питање станбено, породично, васпитања деце, беспослице, машинске технике и ручног рада, јевтиног рада, конкуренције пијачних цена и т. д., ит. д,. и то све са гледишта принципа хришћанског морала. Премда нису у доба земаљског живота Господа Исуса Христа постојала сва ова питања у свој својој изричности и пуноћи, али нама Христова наука даје стални, непромешьиви и сигурни основ за њихово решење. Тако н. п. у својој причи о радени· цима, који су радили у винограду неједнако време и без обзира на то примили од послодавца подједнаку плату (Мт. XX, I. —16. упор. књ. стр. 119. —120.), Исус Христос, по речима писца, испољава морални принцип, који уноси сасвим особито гледнште на процену економских односа, који се не дају да се праведно реше са гледишта чисто материјалне и јуридичке правде. Благи домаћин слободно изнад уговорених услова плаћа кратки рад посленика, који су без своје кривице остали незапослени у току целог дана, платом, која je за њихову дневну храну потребна. У другој својој причи о злим радницима у винограднику (Мт. XXI, 33—41; Мрк. XII, I—9 и Лук. XX, 9-16) Исус Христос даје на зиање, како треба да се решава питање о преко-

Оцене и припали