Богословље

да се весели, а после тога настаје још „apiqomin“. Сасвим би необично било да првосвештеничке слуге и војници немају празнични одмор, jep je већ наступило пасхално вече, када га jviopajy имати и животиње (Излаз. 20, 10. 23, 12.) 1 , па да, чак, и сами „првосвештеници, храмовни заповедници и старейшие“, како каже јеванђелист Лука, излазе те вечери против Исуса. Када би се узело да синоптичари говоре о Христово] пасхално] вечери, попуно би протузаконито било ношење штапова и мачева, када ]е већ наступио празник, ]ер je сваки празник и субота почињала увече, па дакле и пасха (Pes. X; Д. Глумац о. ■с, 29 и 12), а у то се време не сме носити оружје или штапови: „(У суботу) нека се не излази са мачем или са луком, нити са штатом, нити са штапом од дрвећа, нити са коцем" (Šab. 6,4.). Исто тако и везиванье Христово (један од 39 главних послова), ложење ватре у дворишту првосвештеничком {Лука 22, 59), спадају у забраььене послове (испор. Излаз. 35, 3), особито када се узме у обзир талмудска тврдња, да се већ у „предпразднству“ пасхе, 14 нисана до подне, у Јудеји сме радити само до подне, док се у Галилеји не ради чак цео та] дан пред пасху 2 . Ада ће се нарушити та] пропис, у само] пасхално] ноћи, или на саму пасху! Потуно немогућа ствар. Зато ]е немогуће и претпоставити да je те ноћи одржано саслушавање Исусово и седница синедриона (Мат. 26, 57 след. Марк. 14, 53.), ако je то заиста била пасхална ноћ. Ако би се баш и примило мишљење, да je било могуће затварати и саслушавати и у пасхално] ноћи, за оно што се прича о догађајима у петак, не може се наћи никакве потврде, да je тако шта могло бита на сами празник пасхе. Суботом, као и на празник, Јеврејин није смео имати посла са новцем, нити га се смео дотицати (Šab. XXIV, 1), а ми читамо код јеванђелисте Матеја (27, 3—B) и ове речи: „Тада виде Јуда, издајник његов, да га осудише, и покаја се и врата три-

' Д. Глумац, о. с. 12—13; Schürer о. с. 12.

2 Мишљење Billerbeck— Stracka (Kommentar zum Neuen Testament aus Talmud und Midraš, München 1924. II Bd. стр. 827), да се могло оружје носити, није оправдано. Jep ту се радио послу т]. ношењу терета као таквом и речи R. Eliezera о украсу, не служе за доказ. Исто и одредбу Талмудског трактата о Пасхи, (V) ако се јагше коље у суботу, да се не смију узимати штапови за вешање јагњади, него се имају обесити на руке (Д. Глумап о. с. 18.).

107

Да ли je Христова последња вечера била пасхална