Богословље

ipse Christus docuit et Ecclesia Otientalis Orthodoxocatholica credit; et in secunda synodo generali confessa est, et confirmavit Symbolum sine additione a F i 1 i o, ut ipsom symbolum testatur; et contra illos qui addiderunt et a Filio, protestabatur Ecclesia, non solum Ecclesia Orientalis Orthodoxocatholica, verum etiam et Ecclesia Occidentalis Romana. Quod contestantur duae tabulae argenteae, in quarum una idioraate graeco, in altera latino, examinatum erat symbolum fidei sine additione hujus particulae: E t a Filio. Quae positae erant in ecclesia Divi Petri et Pauli mandato Leonis Tertii“ (p. p. 42.—43.). С обзиром на овакав јасан одношај СО према римокатоличкој доктрини о Filioque, нама су сасвим неразумљиве речи аутора „Notes complémentaires“, да тобоже „le texte de la CO (1. 71) où il est dit que „le Saint-Esprit procède du Pére seul, en tant que celui-ci est la source et le principe de la divinité“ pe u t s’interpréter dans un sens parfaitement catholique (може бита протумачено у смислу савршено католичком?!)... C’est ехасtement la doctrine de saint Jean Damascène“ (p. p. 127 —128). По себи ce разуме, да 71-ви одговор СО претставља тачно учање св. Јована Дамаскина. Али ово последнее учење, као и на ньему засновани текст у 71-ом одговору првог дела СО, сасвим искључују латинску доктрину о Filioque. Шта може бита јасније и категоричније од следећих аутентичних речи овога одговора: „Сам Христос учи и неточна православна васељенска црква верује, те je на другом васељенском сабору исповедила и потврдила символ без додатка: a Filio, како и сам символ сведочи“? Што се тиче примедбе истога аутора „Notes complémentaires“, да бајаги сведочанство о двема сребрним таблама папе Лава трећег са грчко-латинским текстом символа вере без Filioque претставља само „l’insertion dans les annales de Baronius“, она, по нашем мишљењу, нема битног значаја за наше пнтање, чак и ако бисмо се сложили са тврдњом аутора књнге, да je овај уметак био јединим латинским извором за састављаче СО и да je цела традицпја о двема сребрним таблицама папе Лава трећег скроз легендарна. Али пак остаје савршено несумњиви позитивни факат, да су м. Петар Могила и његови сарадници по састављашу СО били одлучни противници латинске доктрине о Filioque, што je за нас и важно.

178

Богословље