Богословље

-------------његовој „чистоти”. Зато г. Максимовић ми-сли да с правом може хришћанско учење о Богу, свету и животу да очисти од свега онога што гто његовом схватању није чисто хришћанско и да протумачи не како га црква тумачи већ прилагођавајући га његовим философским претпоставкама, постулатима, аксиомама и принципима до којих је његов философски ум дошао. ~Није ретка појава каже сам г. Максимовић да се ради одржања неке хипотезе врши насиље над чињеницама искуства и стварности, било тако да се прокрустовскн чнаказе, било да се с намером испуштају из вида“ (стр. 236). А тај случај је и у овом систему под називом „Венац живота”, При изучавању личности Исуса Христа, при схватању и излагању специјалнога Христова учења и дела ваља узети и стално имати на уму чнњеницу, да Христос истина „није био књижник-гностичар или школски философ-метафизичар, који развија своје учење путем философске спекулације или интелектуалне интуиције с циљем да га изложи у форми система апстрактних појмова”, али да његово учење има карактер праве метафизике. Истина је и то, „да се у сваком његовом термину и у целом његовом учењу налази и психолошки садржај, садржај једнога живога преживљавања Христова, садржај унутрашње интимне, личне емпирије његове" аликао личности Бого-човека, а не само његове „оригиналне, самобитне, генијалне и стваралачке личностн" једнога човека. ~Све учење“ сваделаи сав живот Ис. Христа односио се на један једини предмет тј. на Бога“. „Дела, живот, страдање и смрт Исуса Христа како лепо каже сам г. Максимовић на 360 стр. имају првенствено религиски, а затим етички значај”. Он је био „начелник « свршитељ у првом реду вере па тек онда велики учитељ морала”. Зато се и при излагању његовог учења, б'Ило религиског било моралног, не сме ни из „методолошких разлога 1 остављати по страви ~догматички схваћена мистичност Исусове личности”. „Учење Исуса Христа о Богу, свету и животу није теоријско о тим предметима самим по себи у њиховој објекгивној изолованости од него објављивање и изјава о томе како су ти предмети преломљени кроз његову (богочовечанску а не само генијалну човечанску) личност, како су од њега лично доживљавани у његовој (богочовечаиској) свести као њени непосредно дани јој живи и реални њен садржај. Христос не говори о Богу, све-

103

Оцене и прикази