Богословље

ту и живрту оно што је од некога другога чуо, научио илв прочитао у књигама, него оно што у себи самом (као Свну Божјем, Богу и човеку) налази о њима, од њих, а што сачињава живу садржину његове личности, и то не само мисли његове, него његову веру, његову наду, његову љубав, расположење и став његове воље пре ; ма њшма” (367). „Свест освоме Богу-Оцу имао је Христос већ у дванаестој години свога живота” (Лука 2, 48), али ту свест није стекао на основу неке дотадање мистичке екстазе, јер о томе ни помена нема у Јеванђељу, него на основу своје богочовечанске природе. Христос није ни из каквих мистичких екстаза „изнео и развио ону унутрашњу интимно-личну, стваралачку религиозноморалну активност коју је реализовао у учењу своме о ономе што је у њему живело и у делу своме сагласном и са унутрашњим садржајем своје личности” (371), већ је све то ту било и изразило се на основу и из његове реалне богочовечанске природе. Исус Христас је био начисто о томе да је Он Син Божји, да је Бог његов Отац који га љуби; „Он је поуздано знао, живо осећао, непоколебљиво био уверен и без остатка свестан свога богосиновства" (372), али све ово није резултат неких његових опонтаних мистичких екстаза (како то мисл« писац ~Вевда живота“) већ његове реалне и истините божанске природе. Зато за њега није било „питање какав став ваља Њему као самосвесном Сину Божјем заузети према Бог}у свету и животу, којим му путем ваља, као таквом, ударити и која му средства од разних могућних сретстава ваља изаорати а која би била достојна њега и, у исти мах, ефикасна тј. таква помоћу којих ће са успехо.м моћи остварнти и довесви дело своје до краја“ (373). Христу као Сину Божјем и Богочовеку није било погребно да се, „пре него што б« приступио остварењу онога дела на које је послан од Оца у свет, повлачи у самоћу, у пустињу, да тамо тачно и јасно определи став којим му ваља као самосвеономе Сину Божјем заузети према Богу, свету и животу, да тачно назначи пут којим му ваља ићи ка остварењу његова дела, као и да изабере права и ваљана средства помоћу којих ће извршити у свету своје дело“ (372) н да „ту у пустињи, у самоћи, за оних четрдесет дана и ноћи" све реши и створи „план за све шта ће н како ће делатн до краја, до Голготе”, и „све његово учење, живот и дело” није било реализација тек „о-

104

Богословље