Богословље
ству кад почне фуккционисати, вршити своје дејство на предметнма искуства и у искуству. Г. Максимовић -одбацује главни принцип хришћанске етике: ~Чини све по вољи Божјој“ или ~Чини све по закону Божјем” (основ хришћанске етике је морални закон као израз воље Божје) као хетерономију, али и Кантове главне принципе (три) као формалне дате од разума за вољу и као такође једну врсту хетерономије, па је за њега и еволуционнстички морал хетерономан. „Кант тврди хетерономију одозго а еволуционизам хетерономију одоздо" (465). „Формулација мерила добра и зла, формула главнога практичнога или руководнога принципа морала може бити дана само с обзиром на крајњи или главни циљ моралне активносги. И та формула мора садржавати у себи или захтев радње која је, додзлпе, у сваком поједином случају емпириски садржајно различна, али сагласна са главним циљем морала или забрану радње која је несагласна са главним циљем морала" (476). Крајњи циљ марала, по г. Максимовићу, је духовна слобода, онда формула главног принципа морала има да буде: ~Нека свака твоја слободна, унутрашња и спољашња радња никада не повреди нити твоју нити ичију духовну слободу, него, напротнв, нека је свагда изазива и утврђује како у теби, тако и у свакој другој личности без изузетка”! (478). Љубав као кссмичка стихија, реални, позитивии, метафизички принцип стварности и постојања и бивања у свету, реални принцип света и живота и владарка њихова (490), по г. Максимовићу, није главни практични или руководни принцип морала, већ је она ито духовна, ане телесна, душевна и социјална љубав главии руководни принцип духовнога или религиознога живота. Свеобухватна, универзална и апсолутна духовна љубав је жива сила која има моћ опредељења над човечјом вољом и побуђује њу на чисто алтруистичке чине према свакој личности без изузетка било она добра или зла, праведна или грешна, без обзира на све, па и на све недостатке, слабости и мане човекове. Са чист-о етичкова становишта немогућно је поставити захтеве респектовања туђе духовне слободе свакога човека без изузетка, па према томе и оних људи који су -се лишили својега моралнога достојанства својом злошћу. Јер човек са чисто етичкога становишта може љубити само личности позитивно процењене
107
Оцене н прикази