Богословље
права, и одредбе о лакшем добијању дозвола за зидање нових и одржававве старих хришћарских храмрва и длободније обављање богрслужефа. Иако су и изнуђена права у овом хатишерифу у многоме остала мртво слово на хартији, опет је он изазвао релативцо оживљење и покрет хришћана у Турској. По градовихма стали су ницати величанствени храмови, а са њнма се и црквеност стала занављати. Али се на њој у релативно посећивању цркава и недовол>ној свесности при мољењу и данас познају ожиљци историјских узрока слабљењу и губљењу оне некадашње пуне црквености. Црква је до ослобођења више била нацирнална, а ни мало клерикална. И после ослобођења њени су преставници више бриге поклањали држави и њеном .чапретку, негр чисто црквеним потребама и просвећивању дрквене свести. Масе народне су и даље посећивале цркве и стајање на молитви схватале као довољно више физички џодвиг који се до-пуњава усрдним паљењ.ем свећа, као жртава за грехе. Уз то иду и неумерена подушја, дељења за душу, остатци старих слрвенских тризни и курбана. И у колико се појачало посећивање цркава и црквености уопште, нарочито сада после ратова и претрпљених страдања и жалоста у њима, а и изазивањем прозелитоких насртаја инрверних пропаганди, није она потпуно очишћена од примеса дохришћанског култа. Богословске науке је задатак, да и црквеносг просвети у духу Христове запрвести: милрсти xohy, а не жртве. Богословска наука треба да је уопште учини доследнијом у чистом хрића«ском схватању, да садржину мољења учини појмљивијрм. Кад хришћани потпуно схвате садржину молитве, онда ће је са разумевањем пратити, молиће се духом и истином. Quo, што се добро упозна, то се и заволи. Свесно мољење пробудиће црквену свест, омилеће цркву и појачаће црквеност уопште. Благодарећи већем броју претставника више јерархије и непрежидању сопственог националног карактера њеног, у грчким обласним црквама посета храмрва је јача. Сконцентрисаеост свега националног живота око Цркве, која је увек имала сопствену јерархију, боље је очувала и црквеност. Али и та црквеност није довољно просвећена и очекује духовније побуде за прсећивање храмова и рпштих богрслужења у њима.
28
Богословље