Богословље
Румуни су, заштићени Дунавом и Црним морем од непосредног турског тлачеша, остали били у извесној гтолуслободи и полуаутономији. Кња>кевства и војводства, као и властелинства, купована у Цариграду од стране православних хрвшћана, природна богатстиа земље, продужила су ктиторства њихова црквама и манастирима и за време турске владавше. Покровитељствовали су и снабдевали румунски кн,ежеви, војводс и ббљари великим поседима и ван румунских земаља готово све источне цркве и многе чувеније манзстире. Све до секуларизације манастирских добара у 1864 год. под владом Алексаидра Јбвана Кузе, прекриљене су биле румунске области метосима манастира и катедара дркава, а на овима јионасима свега православног Истока. To је учинило, да се средњовековна црквеност у Румунији готово нијс рш прсккдала. Али пи бна по унутрашњој својој вредности није много измакла од наших општих недостатака. Још од искони територија данашње Румуније била је канал за сеобе народа, који су делимично ту остајали, а у сваком случају остављали трагове свога веровања. Због полуслободе и поводнијих услова за живот и зараду, у Румунију су бивале велике миграције народа из турских владавкна, а и оне су, поред добрих ствари, уносиле у њу и разна поверја и обичаје. To све створило је и тамо у религиозном схватању нароДних маса, па и у самој црквености доста празновераца. Помени, приређивани за душе покојника, гатања и врачања има готово више него код других аравославних народа. Али зато имају они данас и довољно, qjasMepHo више него остале православне цркве, средњих и виших богословских школа. Из њих чиста богословска наука сија, а светлост њена треба да и црквеност појача и учини је просвећенијом. Владавина Татара у Русији није била дуга и нису они верски организовани и онолико страшни завојевачки били, као муслимани Турци и Араби на Југу и Истоку хришћанском. Зато се татарска напаст није толико ни дотакла вере и Цркве руске, те у онамошњем развићу и усавршавању црквености наје било великог преквда. Сви други православни народи одушевљавали су се пуним народа русхим храмовима, руском побожношћу уопште, а нарочито благољепијем њиховог богослужења. Али ни оно није сасвим без за-
29
Мисија богословске науке за просвећивање црквене .свести