Богословље
Карактеристично је, да у неким обласним деловима Православне цркве многи богослови, а иарочито оии са вишом спремом, у већини остају у цивилу. Неки од ших, као такви, обрађују и богословску науку. Тога у римокатолиштву и протестанству не може бити, или бар врло ретко бива. У Англиканској дркви има лекара, инжињера и других професија људи у свештеничком чину, а богослова несвештеника нема. И у источном Православљу их некада није било. Рекао бих да се ова појава датира од антиканонског и нецрквеног саветодаваца цара Петра Велихога, да Руски патријархат замени Светим Синодом (1721 год.). Овај је био израз такозване територијалне системе државе п цркве, која је на супрот старе епископалне системе од друге половине XVII века владала у реформисаним црквама ондашње Западне Европе и спроводила се у законодавству државном. Доцније је замењена колегијалном системом. По оним двема системама онај, који је господар у земљи, требао је да буде и гасподар у вери. Реформа Петра Великог узела је за о-бразац шведско овакво законодавство. У Синоду су водили главну реч од цара постављени оберпрокурор и његов помоћник, а архијереји, у једно време и по два архимандрита и протојереја, звали су се присутнима. Чиновници су били у цнвилу. Број присутних духовних лица мењао је се у току времена, али је установа увек имала више вид световне колегије. Отуда је прешао обичај, да и по духовним школама, сем ректора и инспектора, махом буду цивилни наставници. И ученици су униформисани били, нарочито они по духовним академијама, у раскошне униформе* скоро официрског изгледа, из којих се тешко одлазило у скромну мантију. И заиста увек је био релативно мали број оних духовних академика, који су примали свештенички чин. Пример овај прешао је и у друге православне обласне цркве, јер је Русија као заштитница Православља била у свему углед. Било је и има и данас дивилних богослова писаца, који чине част православној богословској науди, али је већина од њих само таворила у цивилу, па чак и запостављана бивала. Међутим, много би кориснији били и себи и Цркви, да су ступали у непосредну службу њену. Тихо и непретенцизио Православље, окружено је и скоро минирано непријатељским пропагандама борбеног
31
Мисија богословске науке за просвећивање црквене свести