Богословље

9

ьа. Исто знамо и о другим бригама. Али Висте нашли времена и дошли сте међу нас. За ту добру вольу, за ту љубав, нашао се Богословски факултет побуђен да Вас одликује. И када Вам честитам одликоваше нашег Богословског факултета ja се молим Богу да рашем Блаженству пружи снаге да ради поред свега и на добро целога Православља. Ис пола ети деспота!” По примљеним честиткама Његово Блаженство, ословл>авајући директно најугледније госте и све слушаоце, обратно се свечаном скупу овим пробраним речима: „Ступајући на ову говорницу, осећам силно узбуђење, јер од дана када смо са нашом пратњом приспели у пријатељску земљу вашу и обрели се у братољубивом наручју сестринске Српске Цркве није протекао ниједан тренутак а да се не испољи обиље љубави свих Срба браће у Христу који нас окружују. Најблаженгди и Најсветији Патријарше, дали сте са Вашим свештеним и непорочним клиром и Вашим и достојанственим народом да из обшьа богате ризнице Вашег љубљашчег срца потече као бистар извор свако изворно осећање братољубља и племенитости и да се у срцима нашим накупи као драгоцено благо које никад не стари, јер, по блаженом апостолу Павлу, ~љубав никад не престаје” (I Кор. 13, 8), било да се даје, било да се прима. Сматрали смо, дакле, за нашу дужност да са овог високог места прокламујемо осећања Ваше л>убави према нама. И та се љубав, та златна карика која спаја наше сестринске и једноверне Цркве, грчку и српску, испољава још једном данас одлуком Београдског Богословског факултета да наша Смерност буде промовисана за његовог почасног доктора због нашег минималног приноса богословској и правној науци. Ово највише одликовање и почаст која се нашој личности указује од стране Београдског Богословског факултета нека се сматра и као почаст нашој светој Грчкој Цркви, на чијем се челу налазимо по милости Божјој. Ми сматрамо да ова почаст долази посебице од Богословског факултета у Београду, но она извире из најсветије Српске цркве, jep je познато да теологија као наука постоји и креће се у Цркви, извире из Цркве и ради за Цркву и њено добро. Осећајући величину части промо циј ом за почасног доктора Богословског факултета у Београду, желимо да изразимо нашу најтоплију захвалност високоученом г. декану овога Факултета и Савету драгих професора факултета, а првенствено, пак, Његовом Блаженству Најсветијем Патријарху Српском г. Викентију, л,убитељу богословске књижевности и драгом нам брату у Христу и саслужитељу. Свагда ћемо се сећати почасти и овог светог тренутка. Овом Факултету желимо сваки духовни напредак у богословској књижевности на добро сестринске Српске цркве и науке уопште. А садд нека нам буде дозвољено да се овом приликом сетимо да Богословски факултет при Универзитету у Атини има свете и старе везе са најсветијом Српском црквом.