Богословље

10

Од оснивана свога (1837) велики број Срба je завршио тај факултет. Докторски су испит положили на Богословском факултету при Универзитету у Атини, између осталих, следећи Срби; 1) Блаженопочивши Патријарх Српски Таврило Дожић, са којим смо заједно студирали на факултету и који je зазрпгио наш факултет, 2) покојни Епископ далматински Иринеј, 3) покојни Епископ браничевски Венијамин, 4) Њ. Преосвештенство Епископ тимочки г. Емилијан Пиперковић, 5) Њ. Преосвештенстдо Епископ бањалучки г. Василије Костић, 6) професор Београдског Богословског факултета, високопрепородни архимандрит Јустин Поповић, 7) доцент Београдског Богословског факултета г. Емилијан Чарнић, и 8) г. Стојан Гошевић, који je ове године издао у Атини значајну и оригиналну докторску тезу о благодати по учегьу св. Златоуста. Као што je познато, на српски језик су преведени следећи радови професора Богословског факултета у Атини: 1) „Символ никео-цариградски“ од архиепископа атинског Хризостома Пападопулоса, 2) „Да ли je теологија наука?“ од Димитрија Баланоса и 3) „Хилиазам“ од Панајота Трембеласа. Монументално дело епископа далматинског Никодима Милаша „Црквеяо право” употребљавају сви грчки научници који се баве канонским правом. После свега што je напред речено, дозволите да се поводом нашег проглашегьа за почасног доктора Богословског факултета у Београду, а сходно научничком обичају, који у оваквим приликама влада, пропита једна наша нсмоканонска расправа. Наслов наше расправе гласи; „Давагье имена и поновно крштене“. Она je скраћенм облик нашег рада који je већ објављен под истим насловом.” По жел>и Његовог Блаженства прочитан je његов рад: „Даване имена и поново крштење“, у коме се, између осталог, каже да je повод за ову расправу Његовог Блаженства Господина Доротеоса дала чиненида што je 1951 године у Грчкој једно женско дете крштено два пута и добило два имена. Грађански судови, Првостепени и Апелациони, стали су на гледиште у вези с тим да давагье имена претставља законски акт који се може обавити пре, за време или после крпгтеша или независно од крштегьа и независно од тога да ли je последне пуноважно или не. Пошто je одо питане у тесној вези са светом тајном крштена и пошто из судских решена проистичу резултати противни учегьу Православие цркве БЬегово Блаженство осуђује мешагье судова у унутрашгьа прквена питана и на основу древног учена Цркве и чина тајне крштегьа доказује да je даване имена саставни део чина и да Црква прихвата, потдрђује и озваничује предложено име, и тек онда се име признаје као посебно име неговог носиоца, по коме се он убудуће различу je од осталих.