Богословље

11

Горе поменуто гледиште Првостепеног и Апелационог суда осим тога уводи и могућност понављања тајне крштења, јер иако се то изричито не наводи у судским одлукама, теорија коју исте заступају доводи до таквог закључка, а то je противню православном учењу да je крштење духовно рођење, а човек се само једном рађа, те према томе крпггење се не понавља, ако je правилно извршено трикратним потружешем у име Св. Тројице и ако je правилно изговорена формула у смислу Православие цркве. На крају, у закључку, Његово Блаженство каже: „Свакако (и то верујемо) судови немају камеру да оспоре догму, нити древну једнообразну праксу Цркве и хришћанског света. У жељи да наметну поштовање једне законске одредбе, која се обично у пракси не испуњава и залажући се за њену примену они нису обратили пажњу на стену догме која стоји пред њима. А пошто не познају добро догматско богословље дошли су у супротност са истом, сматрајући да неће оштетити црквену страну. То се не би десило да су, сходно горе изгоженим нашид! мислима, одредили да законом одређени има право да изабере име, а Црква, што се у пракси и врши, да даје одојчету само једном предложено јој име, које се на исти начин више не може поновити, jep дато име je већ везано црквеним чином, црквеним молитвама свештеног лица према одредбама типика. Ако би дотично питање τεικο било поставлено, не би било нарушено оно што претставља угаони камен верске зграде, основу верског живота, што поштују чак и иноверие Цркве, које уче и исповедају да je апсолутно забранено понављати крштење правилно крштеног. То je признао Касациони суд који je понипгтио одлуке Првостепеног и Апелационог суда”.