Богословље

пожалио, jep je увек после опомене, а кадшто и казне, следовала блага, очинска поука.” Познато je да je митрополит Петар био врло добар говорник. Христић истине ову његову особину и каже; „Био je врло речит; глас му je био јасан и јак макар да je у цркви при служењу био тих и лаган. Проповедао je врло често у цркви и увек наизуст. Било je прве године његовог посвећеша за митрополита српског, кад je митрополит Петар у цркви у Крагујевцу једног великог празника говорйо дивну беседу. Сви великодостојници после службе Божје, вративши се из кнежевог конака, дошли су по обичају у двор митрополитов да му празник честитају. Међу њима био je и наш велики лесник Сима Милутиновић (Чубра). Отац митрополитов трефио се у соби. Сима му приђе, пољуби га у чело и рече; „Хвала вам на оваквом сину, живели дуго и поносили се њиме с нама заједно”. Пошто je Христић у ово доба био „ђак митрополитов”, тј. митрополит се о гьему старао, издржавао га и школовао, то je и он присуствовао беседи у цркви, а после завршене службе, кад су гости дошли у митрополитов двор, „послуживао госте ракијом, и кафом, заједно са ђаконом и ћирицом”. За стручно теолошко образовање свештеника у Србији митрополит Петар je 1836 године основао Богословију у Београду која je била ..смештена у кући Бадемлића, на горњем спрату, преко пута од митрополије” (а ова се налазила на месту где je сада зграда Патријаршије). Главни митрополитов помагач при оснивању богословије и изради плана и програма био je Таврило Поповић, родом из Бачке, доцнији владика шабачки, у то доба митрополитов ђакон и први професор Богословие. „Митрополит Петар, каже Христић, и ђакон Таврило припремили су све предмете што су имали предавати. Таврило je учио богословце и Црквеном појању, оном дивном појању које je првих година Богословије, за време Гаврила и Мраовића (доцније митрополита Србије) и само карловачко пјеније надмашило. Први ђаци Богословије били су све по изберу целе Србије, махом свештенички синови који су знали читати и писати”. Како за рад у Богословији тако и уопште за рад на црквеном пол>у митрополит Петар je знао и умео да изабере себи сараднике и да се окружи „способним и одличним личностима” које су биле његови „изврсни помагачи, први пионири што су крчили пут образовагьу и напретку свештеничког сталежа”. Христић истине да су „сви после Гаврила догнавши из прека изучени богослови: Симоновић, Герасим, Јовановић и Мраовић били професори у нашој Богословији као ђакони, синђели, протосинђели и архимандрити, a доцније неки од њих и Владике. Сви су били људи од науке, велики трудбеници, одлични службеници српске цркве, из чијих je руку изишло јато евршених богослова и добрих свештеника.” Поред школовања богослова у земл>и, митрополит Петар je „одличне ђаке узимао себи у двор, хранио их и одевао и старао се о њиховој будућности шаљући их у Русију на веру богословску спрему”. Међу првим питомцима које je послао у Руси) у оио je и доцнији митрополит Михаиле кога je митрополит Петар необично волео, као добар отац радовао се гьеговом успеху у школи” и како je „велику част у двору дао, кад je првом свом младом питомцу и љубимцу Михаилу владичанску круну на главу метнуо (1854)” Бележећи ово Христић у исто време замера митрополиту Михаилу због