Богословље

63

претворите? Зар се може претворите А у А, или злато у злато? Има ли таква тврдња икаквог логичког смисла и икакве физичке могућности? Ми данас знамо да се жива може претворити у злато, па нико зато не смс рећн да су жива и злато исто. A између материје и енергије je далеко већа разлика него између живе и злата. Па кад нико у науцн не тврди да су жива и злато исто, то с којим правом можемо тврдити да су матернја и енергија исто? Ако je жива која je претворена у злато престала да постоји и даље као жива, то je и материја која je претворена у енергнју престала да постоји и даље као материја. Логичност овога поређења и закључка не може се порећи. Оснм тога, ако се пристане на тврдњу да су материја и енергија исто, то онда треба прогласити материјом и „гама“ зраке које Тибо директно назива нематеријалним 4 , и топлотне зраке који пролазе кроз празан васнонски простор невезани за икакву материју које у простору и нема 5 . Штавише, топлота се ни у самом материјалном свету не манифестује као материја, него само као молекуларно кретање матерее. Како онда можемо тврдити да су материја и енергија једно те исто? Ако јесу, које онда место и симбол да резервишемо за енергију у Мендељејевом периодном систему елемената? Енергија, дакле, није материја у физичко-хемиском смислу речи. Зато прелажење материје у енергнју значи уништење материје као физичко-хемиске појаве. И баш та ситуација, коју je модерна физика наметнула материјалистичкој филозофијн, уродила je тнм плодом, да су модерни физичари раскрстили са материализмом тако да се и Лењин жалио због гьиховог пада у „идеализам“ 6

Научне чињенице које сведоче против вечности материje

Пошто су тиме обеснаженн сви разлози и докази материјалиста за вечност материје, да видимо сада на којим позитивним научним основама почива тврдња да је материја имала почетак егзистенцнје, дакле да je створена. За ту тврдњу могу се навести три чињенице које су прави научни докази у строгом смислу те речи. То су: 1) контингенттност или условљеност материје, 2) распадање радиоактивних елемената и 3) дематеријализација, или како Миликен каже, анихилација 7 материзе, или како у совјетским уџбеницима пише, мањак (дефект) масе 8 . I) КонШигентност маШерије. По старо) филозофској дефнннцијн контингентно je оно биће које je такво да може и не постојати. Другим речима контингентно бнће не може бити вечно, оно мора бнти

4 ) Jean Thjbaud, наведено дело, стр. 29.

5 ) Ing. Boris Gerne, Nauka о toplinl, str. 263, Zagreb 1951 g.

6 ) Ivan Supek, Ođ antićke filozofije do moderne nauke о atomima, 301—316, Zagreb 1946 god.

7 ) R. A, Miliken, Elektron! 11, str. 606, prev. Dr Mihajlo Radovanović i Dr Milka Radojćić, Beograd 1949 god.

8 ) К. А. Цветков и И. Ф. Полак, Сферна и општа астрономнја, прев. Браиислав. Шефарлић стр. 273, Београд 1952 г.