Богословље

62

Најзад последњи приговор да ce појам стварања противи научно утврђеним чињеницама морали бисмо узети у обзир са највећнм респектом кад бн он заиста одговарао стварном стању. А да ли je Лавоазје збнља доказао да je материја вечна? Проконтролншимо ову тврдњу. Пре свега ваља напоменути једну чнњеннцу која ће материјалисте можда изненадити, јер вероватно не знају за њу. Наиме, тврдња о неуннштивости материје није ннкаква антибнблиска тврдња. Бнблија, додуше, није писана с претензијама да буде приручник хемичарима и физичарима, нити би теолозн поступили мудро и паметно кад би je тако схватили. Али, кад je већ реч о неуништивости творевине, онда incredibile dictu можемо узгред поменутн да je тај прнродни закон у Библији констатован на око 25 векова пре него што je матернјалистичка наука о њему и сањала. Јер, у Библији пише: „Дознах да што год твори Бог оно траје до вијека, не може му се ништа додати нити се од тога може што одузети“ (Књ. проп. 3, 14). Преведено на језик природне науке то значи „закон о одржању супстанције“, изречен можда само мало архаичним стилом и језиком. Но и без обзира на ову подударност библиске тврдње са природним законом, Лавоазје je констатовао само толико, да je матернја неуништива ватром, или нкојим средством које je стојало на расположењу научницима XVIII и XIX века. Али, то још не значи и вечност материје. Још апологети XIX века су сасвим логично и духовито одговорили материјалнстима: „Оно што Бихнер ннје створио, не мора мсћи ни да уништи“. И заиста, ако се материја не може уништнти ватром, као што су веровали хемичари пре Лавоазјеа,- ослањајући се на теорију о флогистону 2 ), то још не значи да се она не би могла уннштити можда другим средствнма и методима. И да.ъе, ако се она - баш никаквим људским средством и методом не може уннштити, то значи само толико, да она нема краја у будућности. А из те чињеннце још не следи закључак да она није могла имати почетак у прошлости. Јер, ко год уме да у геометрии замислн спиралу или полуправу, самим тим доказује да нешто може имати почетак а немати свршетка. Немогућна je само обратна позицнја; свршетак без пометка. А почетак без свршетка није никаква немогућност. Зато и доказ о вечности матернје на основу Лавоазјеова закона нема никакву логичку исправност. Уосталом, да je Лавоазје поживео до 1934 год. имао бн прилике да га Жолно (Joliot) и Тибо (Thibaud) експернментима увере да je матернја као фнзичко-хемиска појава уништива, јер би својнм очима видео како она ишчезава претварајућн се у енергнју 3 . , Да би избегли поразне последние ове појаве, данашњи материјалисти тврде да су материја и енергија исто баш зато, што материја може прећн у енергнју и енергија у материју. Пристанимо за часак на тачност те тврдње. Али, тада ћемо се сукобнти и са логиком и са физиком. Лер, ако су материја и енергија исто, како се онда могу једна у другу

2 ) Пол Холбах, Систем природе, прев. Др Душан Недељковнћ стр. 28, Београд 1952 г. Џемс Џимс, Физика кроз векове, стр. 242, Београд 1952 г. Славко Бокшан, Материја и енергија, стр.4s. Беград 1944 г.

s ) Р. Genaiid, Atomsko oružje 'prev. Dr Miloš Jelisljević i Dr Milka Janežić-Jelačić str. 53, Beograd 1952. Jean Thlbaud, Живот и трансмутације атома, прев. Слободан Ристић, стр. 27 29, Београд 1953 г.