Богословље

65

Али, ма како та ствар стојала, једно je у сваком случају несумњиво; количина материје у васиони је мања од васионског пространства у коме се налази. А то je сасвим довољан разлог да je сматрамо коначном, ограниченом, јер оно што je бесконачно не може бити ни од чега мање. Уосталом, ако се узме у обзнр Ајнштајнова теорија релативитета и математичке тезе пољског математнчара Минковског 11 , онда простор, време и материја претстављају једно нераздељиво јединство, a пошто је по тој теорији простор коначан, онда и материја и време морају бити коначнн све и кад би простор био пун пунцат материје, а камоли што није. Но и независно од свих тих математичких извода и теорнје релативитета, што je познато и до краја разумљиво само изузетно високим математичким талентима, чак и под претпоставком да те математичке теорије о простору нису тачне, чак и под претпоставком да je сам васионски простор као празнина апсолутно бесконачан, ми чак и простим оком видимо да је материја у њему, крај све своје вртоглаве огромности изражене у милијардама милијарди небеских тела, нпак врло, врло ограничена. Разуме се, ми не можемо цифром изразити колико атома, чак ни колико звезданих система има у васиони. Али можемо са сигурношћу тврдити да je тај број, ма колико био велики и неизрецив људским језиком, ипак коначан. До тврдимо пре свега зато, што бесконачан број не постоји као нешто конкретно, него само као фактички коначна величина којој ми у мислима приписујемо могућност да расте у бесконачност. И пошто тим мисаоним додавањем јединица никад не можемо доћи до последње јединице, то je јасно да бесконачан број постоји само потенцијално, а не актуално, конкретно. Како су међутим небеска тела нешто конкретно, а и атоми такође, то њихов број може бити само неизрециво велик, алн не и бескрајан. Едингтон иде тако далеко, да чак наводи и једну математичку формулу: 3/4х2 25б (l+2 s +2 7 ), која би по његовом рачуну претстављала укупан број честица у васиони 12 . Додуше, огромна већина паучника држи се врло резервисано и чак негативно према овој формули, али за наш проблем њена тачност и није од пресудне важности. Нас и не интересује колики је број тела и честица у васиони, него само то, да тај број није бесконачан. A већ и сама чињеница да научници покушавају чак и број честица у васиони да одреде, свеДочи да се тај број у науци сматра коначним. Уосталом, нека по овом питању и астрономија каже своју реч! „Вероватно je вели Џинс —· прва мисао примитивног човека била да се звезде ређају у бескрај. Ово je најпростија и у многоме најприроднија претпоставка. Али врло много чињеннца показује да ова претпоставка не може бити тачна. Да поменемо само једну: кад би се звезде ређале у бескрај, једна за другом као што су поређане у близини Сунца, ми бисмо у том случају, ма у ком правду погледали, раније или доцније, али засигурно, наишли на неку звезду. Цело небо би изгледало као једноставан непрекидан пламен светлости; као што у мећави цело небо изгледа као једноставна непрекидна

u ) Џеме Џинс, Физика кроз векове, стр. 176—277. Славко Бокшан, наведено дело стр. 159.

12 ) Џемс Џинс, Физика кроз векове, стр. 332.