Богословље

propheta” 2 je знаменита света отац дркве н писац IV века. Рођен je у Ниснвијн и живео је прнближно између 306 Подаци о његовом животу су оскуднн а у познијим његовим биографијама унесено je много чега легендарног што се не слаже са историским чињеницама. Родитељи преподобное Јефрема били су енрци и вероватно хрншћанн, пошто сам преподобии Лефрем у: „Coniessio" вели о својнм родитељима: K Tua Domine sunt ista duo, meus in mundum introitus, meusque inde, definito die exitus. In via verae religionis natus sum, tametsi tune beneiicium non sensi, quod adultus agnovi et retinui” 3 . У младости je проподобни Јефрем пролазио кроз многобројна искушења и патње али га je божанско Провиђење чувало н одвело на прави пут i . По тадашњем обичају крстио се као одрастао и то y месту Бетгарбају s .Преподобии Јефрем je био наклоњен аскетском животу и ради тога je напустио свет и замонашио се. Чувенн светитељ св. Лаков, епископ нисивиски ( + 335 г,) учесник I Васељенског сабора, био му je учитељ. У свои родном месту постао je клирик, додније je постао и то, пре одласка у Едесу, ђакон, даље чинове није хтео из скромности да прими. 6 У Нисивији je живео за живота св. Лакова и његових наследника епископй: Бабу, Вологеза и Абрахама. Преподобии Лефрем je у Нисивнјн основао школу за изучавање Библије. Школа je била по угледу на хебрејске школе тога времена. У школи се живело као у некој киновији. О тој школи имамо података из библиских коментара св. Лефрема. Главки предмет изучавања била je Библија. Учитељ je предавао, давао поуке, сириски (mad(h)rase), a ученици су то писали и проучавали, тако je створена „школа предања“ 7 . Када су персијанци заузели после успешно вођеног рата против римљана, за време дара Ловијана, Ннсивију, преподобви Лефрем није хтео да остане у многобожачкој држави но пређе у Едесу, у хришћанску државу. У Едесу je прешла и школа из Нисивије, то je било крајем

2 ) Ita Maronitae in officio ecclesiastico (Opp. Ephraem syr lat. T. !. S. Gregor Nyss J. c, Theodoreti epist 145 (od J, Sismondi T. 111. p. 1026). Ebedjesu Catalog Libror. Syror c. 52 (in Assemani Bibi. Or. T. 111. p. 61.)

3 ) S. Ephraem Conîess. I. c. p. 123. et p. 129 130, Item Paraenes. 23 (T. 111. syr. p. 453 Cf T. I. gr. et lat. prolegom c. 1, 11. et Bibi Or T. I. p. 26. Boiland I. c. p. 49. Lengerke Comment, critic. supra laud. p. 1 Lamy T. 11. Proleg p. VI. sqq. C. Eirainer I c. p, 3 sqq.)

4 ) S. Ephraem Confess I. c. p. 128 p. 129 130 i p 119 123. Paraenes 11 (T. 111. syr. p. 429) Paraenenes 13 (Ibid p, 433 434 Paraenes 23 (ibld p. 456 i 458). Paraenes 27 (ibjd 472) S. Gregor Nyss 1. c. p. 598 599 p, 604 I 613 (p. IV, IX i XVI); Sozom (lib 3 c. 16)

5 ) Cf. Acta Syr [Paris) ap. Lamy T. 11. p. 24 I Chronol. vitae ibid p. 90 s. qq.

6 ) Да je био ђакон иаводе и стари црквени писци (S. Hleronym. de Scriptor. с. 115; Genadius de Scriptor. c, 3, 66 I 74; Pallad Hist. Laus c. 101. Sozom. Lib. 3 c. 16 а спомиње и сам св. Јефрем Paraenes 31. (T. 111. syr p. 427. Cf J. Assemani in s. Ephraem Opp gr. et. lat. T. 1. Prolegom c. I. U „Acta Syriaca“ (Rom) η. 21 —3Ol .Acta Syr“ (Paris) n. 25 sq се нетачно прнча да ]е светог Јефрема посветио за ђакона св. Василије Велики, када га je посетио у Кесарији. О томе међутим незнају ништа св. Григорије Ниски, нити Созомен.

7 ) S. Ephraem Рагаеп 22 (T. 111 sur р. 454) Benatlbus auctor Syrus saeculi XI, in Assemani Bibi Or. T. 111. P. IL p. 924 (ef de hoc auctore Bibl. Or. T. 111. c. 40 p. 544 548) Thedoret, Hlst. Eccles. lib 2 c 30. Cf. Acta s. Ephraem syriaca n, 3—7.