Богословље

364 или 365 године по Христу. Ту je преподобии Јефрем живео до краја свога живота, а школа је доживела највиши успон и позната je била као „школа персиска“. Предања о присуству преподобног Јефрема на I Васељенском сабору у пратњи св. Јакова, епископа Нисивиског, о боравку међу монасима у Египту, о виђењу са Св. Василијем Великим, не могу се примити, пошто старији извори о томе ћуте, али који би ово свакако морали знати. Када je умро преподобии Јефрем тешко je одредити и годину смрти и датум. Блажени .Јероним вели (De scripior eccles. С 115) да je умро у време цара Валента, значи најдаље до 378 године по Христу, Chronicon Edessenura смрт преподобног Јефрема бележи 373 године по Христу. 8 . Спаси преподобног Јефрема Сарана Списи преподобног Лефрема Сирина могу се поделита на А) списе егзегетског карактера (Opera exegetica) на Б) списе догматско-полемичког карактера (Opera dogmatico polemica) и на В) списе морално-аскетског карактера (opéra шогаlia sive ascetica). А) Списи егзегетског каракетра —■ Ови списи су постали у каснијим годннама живота преподобног Јефрема, у периоду његовог живота у Едеси, после 364 или 365 године. Списе сачињавају: а) коментари на поједине књиге или места Светог пнсма (Comentarü) и б) егзегетске омилије на библиске теме (Sermones). Преподобии Јефрем je као учитељ прво у Нисивији а затим у Едеси протумачио сву Библију, дајући слушаоцима настављенија, предавања и поуке, сириски, (mad (h) rase. Очувани су у потпуности библиски коментари на књигу Постања и на књигу Изласка (до XXXII, 26). У снриским катенама Севера монаха из IX столећа, очувани су појединн коментари, али текст Светог писма je узет према пешито. Тако су очувани коментари на поједина места из Пентатеуха, Исуса Навина, на књиге царства (Т. I syr) на Јова, Исаију (до 43 г.); Јеремију, на плач Јеремијин (непотпуно) на Динила, и Језекиља, на мале пророке Осију, Јоиља, Амоса, Авдију, Михеја, Захарија и Малахија (Т. Il syr. р. 1—315); y новије време откривен je и комейтар на Исаију (од 43 главе па до краја), плач Леремијин и на мале пророке Лону, Наума, Авакума, Софонија и Areja (ed. Lamy I, с. Т. II). На јерменском језику сачувани су коментари на све посланице св. апостола Павла, изузев посланице Филимону 9 . б) Егзегетске омилије. Преподобии Лефрем je у виду егзегетских омилија протумачио поједина места из Светог писма: тако има омилија на Пост. 1, 27 (Serm. I) Пост. 3, 6 (Serm. II и V) Пост. 5, 21 (Serm. 111.) Пс. 96, 11 (Serm. V) Пс. 140, 3 (Serm. VI.); Прнч· 5, 1 (Serm. VII, Т. 111. gr. р. 569-570); Проповедник 1, 2 (Serm. VIII) Исаија 26, 10 (Serm. IX); Плач Леремијнн 5, 16 (Serm. X). Лона 3, 2 —3 (Serm XI); О васкрслом Лазару (Serm. XII). Нарочиту пажњу заслужују XI и Xl-

8 ) AsseManus ln ВIЫ. Or. T, 1. p. 54 Not; Isp Bibl. Or. T. I. p. 397—298; Not. ad Chronicon Edesenum et. s. Ephraemi Opp gr. et lat. T. I. Prolegora с. 1. (IX—X); Lamy T. 11. p. 93 sqq, где ce налазе сведочанства сириских писаца да je смрт св, Јефрема била 373 године. CI. J. A. Fabricil Biblloth Graec Vol. VIII p. 237—232 Not et p. 222 Tillemont 1. c. Not. 14 in s. Ephraem. Celllier I. c. Art 1 n. 12; C Baron. Annal), ad a. 378 n. 12 pagl crlt ad a. 373 n. 3. J, Bolland in actis S. S. I c II n 11 —17.

9 ) Opp. s. Ephraem ed. a Mechitaristis Vlndobone 1836 IV T.