Богословље

78

„Quis auđiens vel legens ejus Sermones, quibus judicciura extremum sive secundum illum Christi adventum describit, non ita corde et animo afficiatur 2 quasi ad illud judicium jamjam sistendus esset? Metaque repente sic exhorrescat, ac si adversus ipsum sententia judicis feratur?” (s. Gregor Nyss. in Encomio s. Epraem Syr T. p. 603). Премда je преподобии Лефрем био строги аскет, ипак није био суров према другима. Он je био фнна лирска природа. Кроз сва своја дела он пева и плаче. Сузе преподобног Јефрема су биле не сузе страха но умиљења; његова болећива душа страда и пати ради грехова других. Пошто су јеретицн, као Вардесан ширили песмом своја лажна учења, преподбнн Јефрем се послужио њиховим оружјем у борби за истину, како нам то тврди блажени Теодорит Кирски. Тако су постале „mimbre“ декламације а уз харфу су се певале” mad(h)rasè. По преподобном Јефрему Свето писмо je књига Божја, дана од светога Духа ради спасења, a тајанствена je и пуна неисказаннх лепота. Стари и Нови завет то je једна реч изречена једним устима за различита поколења или боље речено две харфе на којима свира један Уметник. Један пут je спасења људн и то од раја до Сиона, од Сиона до цркве и од цркве до царства небеског. У антропологии преподобии Јефрем заступа слободу човечје воље. У слободи воље крије се образ Божји у човеку, у слободи je и подвиг, који je победа над природой, a која je наклоњена злу, услед прародитељског греха. Преподобии Јефрем учи правилно о догмату Свете Тројице и у Христологији и о Светој Богородици, што се види да му je учите.ъ био св. Лаков ниснвнски, учесник I Васељенског сабора. У еклзиологији преподобии Лефрем вели за св. дркву да je она дом Божји, састављен од внд.ъивог и невидљнвог света, и то дом освећења. Први paj je изгубљен услед похоте очију и гордости Еве и Адама, као и дрво живота али сада први paj je враћен, а то je света црква у којој je дрво живота света евхаристија. У цркви су свете тајне. Ко се крстн постаје „грађанином духовног света“, освећује се светим миром Духом светим. Црква нма кључеве да грешницима отвара двери рајске, црква je матн оних који се кају, са љубављу их штити и спасава. Света евхаристија je залог Васкресења и живота вечног. У есхатологији преподобии Лефрем заступа дотадашња учења цркве о Васкресењу и Суду. За свете мошти каже преподобии Лефрем: „Deus in illorum reliquis inhabitat, inđe habent ut omnes operentur virtutes (Sermo in Isaia 26, 10: Tolatur peccator T. 11. sur. p. 350) Света православна црква слави успомену на преподобног Лефрема 28 јануара Сваке године и карактеристично по њега и његов рад у цркви у кондаку њему посвећенов вели.: „Час присно провидя суда ридал еси горко, Ефреме яко любобезмолвный, делателей же был еси в делех, учнтел преподобие темже оче всемирний леннвыя воздизаеши к покаянию.