Богословље

83

Да je Тертулијан бно једини претставник овог мишљења видимо и из речи Јеронимових: „Epistola autem quae fertur od Hebraeos, non eins creditur sed vel Barnabae iuxta Tertulliaum 39 “. На истоку посланица Јеврејима нигде није приписивана Варнави и Јероним, који je источну традицију познавао, спомнње само Тертулијана у вези са овом хипотезом. Стога и ми ово усамљено гледиште не можемо сматрати некой црквеном традицијом. Да je на западу таква једна традиција постојала, Римска црква би то свакако знала. Тертулијан je до свог гледишта дошао вероватно на тај начин што je помешао посланицу Јеврејима са посланицом Варнавином коју није познавао 40 . Један стари спис пун алегориских тумачења и старозаветних одредаба био je познат под именом Варнавиним. Taj се спис и данас зове „Посланица Варнавина“, а ко je тражио писца посланице Јеврејима могао je истом Варнави да припише иту посланицу 41 . Да je посланица Јеврејима дело Варнавино то би се знало у Хрншћанској цркви и у том случају би она на западу у првим вековима уживала исти онај углед и имали исти ауторитет као и посланице осталих апостола или апостолских ученика. Тога, међутим, није било зато што хипотеза о Варнави као писцу посланице Јеврејима ннје никада имала подршке у црквеном предању 42 . Посланица Јеврејима се много бави старозаветним култом, али то још није доказ да њен писац мора да буде Варнава левит. Лер су старозаветне установе, нарочито свештенство и жртве, биле интегрални саставни део закона за сваког Израиљца, ане само за левите 43 . Од једног левита би се- уосталом очекивало да старозаветни ритуал и закон не излаже на основу старозаветних књига, већ да нам прикаже праксу ондашњег Јудејства 44 . Описујући службу у храму Варнава би као левит писао на основу знаньа из прве руке, а не би податке узимао из књига и усменог предања 45 . Зато je овај аргуменат хипотезе о Варнави као писцу посланице Јеврејима сасвим несигуран и недовољан. У погледу језика и говора Варнава je заостајао за апостолом Павлом 46 . Када су у Листри Варнаву називали Зевсом а Павла Хермесом 47 , то није било због њнхових година, већ с обзиром да речитост апостола Павла који je том приликом говорио 48 . Варнава не може да буде писац наше посланице зато што његово излагање није било лепше од Павловой То je био разлог што на мисионарском путу међу јелинистима као говорник иступа Павле ане Варнава. 49 . Посланица Јеврејима je додуше λόγος παρακλήσεως, а Варнава се у Дел. ап. 4, 36 назива „Сином

39 ) De vir. 111. 5,

ί0 ) В. Heigl, Verfasser und Adresse des Briefes an die Hebräer. Freiburg 1905, S. 138- 139.

äl ) Th. Zahn. Einleitung in das Neue Testament. Leipzig 1907, S. 119.

<г ) В, Heigl.o. с. S, 140—141.

«) ibid, S, 147.

u ] W. Michaels, Einleitung in das Neue Testament. Bern 1946, S. 216.

45 ) G. Salmon, o. c. p. 426.

i 6) ibid. p. 426.

i 7) Дел, an. 14, 12

JB ] Q. Salmon, o. c. p. 425.

i 9) Fr. Bleek, Einleitung in das Neue Testament. Berlin 1875, S. 603.