Богословље

82

упућена палестинским јудеохришћанима, Тирш каже да je Павлу и Варнави тада била дужност да палестинске хришћане поуче овом посланицом. Прилика за то им се указала када je умро апостол Лаков и када су ти хришћани остали без старейшие 31 . Претпостављајуки да je посланица Јеврејнма упућена у Јерусалнм, један од новијих претставника ове хипотезе, Д. Борнхојзер се пита: да ли je у Јерусалимској цркви био један тако угледни човек од кота се могло очекивати да напише посланицу као што je посланица Јеврејима, човек, који није био апостол: али je ипак био у вези са апостолима? Од свих нама познатнх људн прве Хришћанске дркве Варнава има све особине које показује писан посланиде Јеврејима. Зато се са великом вероватноћом може реки потпуна сигурност се не може постики да je Варнава писац посланице Јеврејима, а адресати: јерусалимски свештеницн 32 . Али, ако je посланица упукена јерусалнмским свештеницима, зашто није написана на арамејском језику? На ово питање Д. Борнхојзер одговара: тачно je да су ти свештеницн као становници Лерусалима говорили арамејски, али су они морали знати и лфчки ради споразумевања са вернима који су из днјаспоре долазилн у храм да принесу жртву. Варнава je као Кипраннн такође имао прилике да научи добро грчки 33 . Желеки да објасни поздрав из Италије 34 Д. Борнхојзер се позива на апокрифна Дела Петрова по којима je Варнава радио у Италији, и на традицију Миланске дркве која Варнаву сматра својим оснивачем, мада се ни једно ни друго не може ничим доказати. Речи посланиде Леврејима 2,3: „Како кемо побеки од ње ми, ако не маримо за толико спасење, које поче Господ проповедатн и онда га они који су чули, потврдише међу нама“, поменутн научник овако тумачи: Варнава и јерусалимски хришкани су реч спасења чули од самога Спаситеља, али су ту реч разумели тек када су им апостоли почели проповедатн; док су слушали самога Господа нису веровали поверовали су тек његовим апостолима 35 . В. Мансон мисли да je посланицу Леврејима Варнава написао за рнмске хришкане, али и он, као и Д. Борнхојзер, не може ничим да докаже да je Варнава имао икакве везе са Римском црквом 36 . Тертулијаново приписивање посланиде Јеврејима Варнави није нашло одјека нити код Капријана и Августина нити код и једног хришканског писца из Африке 37 . Оно остаје усамљено и Варнави у прилог као писцу посланиде Јеврејима говори само једна уско локална североафричка традиција која je свакако постала на основу неке заблуде 38 .

31 ) ibid. р. 13—14.

32 ) D. Bornhäuser, Empfänger und Verfasser des Briefes an die Hebräer. Qütersloch 1932, S. 78. 80.

3S ) ibid. S. 82.

31 ) Јевр. 13. 24.

35 ) D. Bornhäuser, o. c. S. 87. 95.

3S ) \V. Manson, The Eplstle to the Hebrews. London 1951, p. 171.

S 7) W. Leonard, The Autorship of the Epistle to the Hebrews. London 1939, p. 218.

SS ) E. К. A. Riehrn, Der Lehrbegrif des Hebräerbriefes. Basel—Ludwigsburg 1867, S. 888.